Хиландар је барометар српског народа. Сав значај древне светогорске светиње, његове духовне аспекте али и непрестану молитву која се за српски народ и државу дуже од 820 година узноси на овом месту, овако је језгровито сажео Свети владика Николај Велимировић. Умни духовник био је дубоко свестан да је српски манастир на Гори Атос, у јединственој монашкој држави која од Средњег века живи свој непрекинут богоугодни живот, најважнија светиња српског народа и најбогатија ризница његове уметности, културе, просвете, науке… Хиландар је био српска држава и када држава није постојала, био је црква и у безбожним временима, а у свим епохама монашки предано похрањивао је колективно сећање, сачувавши не само материјалне трагове богате прошлости него и памћење и идентитет нашег народа.

Задужбина Светог Саве, оснивача српске цркве и његовог оца, Стефана Немање или Светог Симеона, утемељитеља српске државе, једна је од одредница са највише значења у замишљеном лексикону српске духовности. Јер Хиландар је осмовековно жариште најчистије православне вере, светилиште и место ходочашћа, али и тврди трезор свеукупне националне културе, верни чувар традиције и најбоља духовна школа нашег народа.
Захваљујући географском положају ван матице, као и специфичној мисији и монашком устројству Свете Горе, Хиландар је једина установа нашег народа која делује у континуитету од Средњег века до данас. Овај манастир је копча савремене Србије са својим коренима, која ниједног тренутка свог дугог трајања није попустила. Светогорска светиња, упркос историји пуној диконтинуитета, прекида, револуција, заокрета и заборава, током свих векова била је мост повезивања српске савремености и његових изворишта.

Хиландар је најјужнија тачка српске културе и духовности. Од када су Сава и Симеон, склонивши се из материјалног света, ударили манастирске темеље 1198. године, Балканом је минуло на десетине народа, вера, идеологија и поредака. Државе су мењале, померале, шириле и смањивале се. Окупација безброј, војски и завојевача. Такође, технолошка достигнућа стизала су једно друго, мењајући начин живота, погледе и изборе људи. У том историјском метежу истински фасцинира мир хиландарског трајања и приљежност његових игумана и монаха да својим молитвама и послушањима осветљавају српски народ.
Хиландар је први српски универзитет, а захваљујући синтези хиландарског знања српски народ је ушао у европску хришћанску цивилизацију и постао њен важан део.

О Хиландару је много речено и писано, о његовом духовном и културном значају нарочито, али се најмање зна о његовој вероватно највећој улози у најтежим временима. Српска царска лавра на Светој Гори је током османске власти био једини део Србије на коме је екстериторијално очувана српска државност. На њему се правно темељи обнова Србије у 19. веку.
„Историја Хиландара показује да су његови монаси одиграли велику улогу у животу Српске цркве, најпре у њеном организовању, а затим руковођењу. Најспособнији хиландарци су се враћали у матицу да би, обично по жељи српског краља, заузели руководеће положаје – од епископа до архиепископа. Хиландар је постао један од најзначајнијих културних и верских центара средњовековне Србије. Везе српског светогорског манастира са матичном земљом су остале трајне и стога је историја Хиландара део прошлости српског народа“, записала је академик Мирјана Живојиновић у монографији “Историја Хиландара: од оснивања манастира 1198. до 1335. године.

Хиландарска ризница је једна од ретких у свету која се може похвалити многобројним јединственим, уникатним благом које се сливало у Хиландар из целог света. Благо представља духовност која даје смисао вредности свих материјалних предмета који су у Хиландару. Сваки материјални предмет има тачно одређено значење и своју улогу у духовном свету. Многи предмети су и даље богослужбени и за монахе имају искључиво духовну вредност.

Професор Душан Миловановић, вероватно највећи истраживач Хиландара, педантно је пописао реликвије које чува ова светиња. У хиландарским ризницама, храмовима и архивама чува се око 3.500 икона од којих је око 1.500 икона средњовековних, међу којима је осам чудотворних и спадају у највредније примерке византијске уметности поштоване од већине хришћанског света; 507 рукописних повеља средњовековних владара; 1.041 уникатних рукописних књига са укупно 312.000 страна; свитке; 80 старих штампаних књига од 15. до 17. века, 40.000 књига од 15. века до данас.

Детаљније о Хиландару и његовој ризници као и бројне теме из области дипломатије, културе и богатог историјског наслеђа Србије, можете пронаћи у магазину Дипос.