НАШ БЛОГ

Њ. Е. Горан Алексић, Амбасадор Републике Србије у Уједињеном Краљевству Велике Британије и Северне Ирске

СРПСКЕ ДИПЛОМАТЕ

                   Свет јесте бржи, али дипломатија не сме бити брзоплета

Спољна политика и дипломатија Србије, по својим циљевима и обиму, има одређене специфичности у односу на друге европске земље. Нисмо глобална сила, али српска дипломатија мора да активно делује на светском плану како би заштитила своје државне и националне интересе

Данас живимо у мултиполарном свету. Иако не постоји хегемонија једне силе светска сцена је комплексна, непредвидива и конфликтна, што је посебан изазов за савремену дипломатију. Чињеница да је свет „бржи“ не значи да дипломатија треба да буде брзоплета. Класична, традиционална дипломатија подразумева миран и осмишљен приступ решавању спорова, очувању мира, изградњи мостова и поверења. Дипломатија је прво, дискретно и веома важно, средство за одбрану земље од спољашњих изазова и претњи, а неопходно и за афирмацију њеног угледа у свету. Делује у функцији очувања политичке и економске стабилности земље, њених интереса и међународног угледа, уз стално сагледавање безбедносних аспеката. Све то чини на поуздан, дискретан и институционално утемељен начин, што често остаје ван очију јавности.
Актуелни тренутак у међународним односима, али и улогу дипломатије у савременом свету, за Дипос магазин, овако описује Горан Алексић, један од најискуснијих српских дипломата, са каријером дугом више од три деценије. Представљао је Србију у важним европским престоницама – Атини, Кијеву и Риму, а учествовао је у раду бројних међународних тела и организација. Данас, као амбасадор Републике Србије у Лондону, наставља да развија дијалог и јача везе са светом, ослањајући се на богато знање и дугогодишње искуство у међународним односима.

Дипломатија је уписана у код ваше породице, па сте од најранијег узраста упознати са свим њеним финесама. Колико се овај позив променио последњих деценија?

Одлука да наставим породичну традицију имала је своје предности, али и недостатке. Рано упознавање са дипломатским начином живота, понашања и специфичним обавезама, свакако су предности, док су недостаци били одвојеност од земље, шире породице и пријатеља, као и нужна социолошка и културна интеграција по повратку у средину којој припадате.
У дипломатску службу бивше СФРЈ ступио сам 1991. године. У то време, то је била моћна, добро организована и селективна дипломатска служба државе која је играла истакнуту ролу на глобалној хладноратовској сцени. У многим аспектима, имала је улогу „треће суперсиле“ због несврстаности и међународне подршке коју је та политика имала. То је огроман капитал који смо прихватили и који нам је, срећом, и данас у новим околностима доступан. Дипломатија је претрпела огромне промене. Развој технологије променио је начин на који функционише: од времена када су се међудржавне посете припремале месецима и годинама, а информације се преносиле готово искључиво телеграмима и шифрама, до данашње праксе када политички актери често воде разговоре без посредника, а бројне информације су доступне тренутно и широј јавности. Све то утицало је на улогу дипломатске службе, њен значај и видљивост.

Постоји ли тренутак у каријери који је на посебан начин обликовао ваш професионални дипломатски рад?

Током дуге каријере, прошао сам кроз сва звања – од аташеа до амбасадора. Мој професионални пут био је дуг и изазован, а сваки напредак доносио је задовољство и нову одговорност.
Осврнуо бих се на догађаје из деведесетих година и распад Југославије, са чијим се последицама наша дипломатија на известан начин и данас суочава. Памтим своје учешће у нашој делегацији на Самиту Покрета несврстаних земаља (ПНЗ) у Џакарти септембра 1992. године, коју су предводили тадашњи министар спољних послова Владислав Јовановић и амбасадор Павле Јевремовић. У завршном извештају наше делегације са тог самита, на којем је било замрзнуто чланство СРЈ у ПНЗ, иако смо били једна од земаља оснивача, закључено је да ће се ерозија спољнополитичке позиције наше земље наставити и да су пред нама нови дипломатски изазови, тешкоће, па и међународна изолација. Ово тачно виђење и процена пратили су и обележили моју каријеру.
Што се тиче остварених дипломатских резултата, желео бих да истакнем, пре свега, успехе који су захтевали тимски рад, посвећеност и стратешки наступ. То укључује, поред осталог, наше активности на заштити културне и историјске баштине у УНЕСКО 2015. године, као и дипломатско лобирање за кандидатуру Србије за домаћина Специјализоване светске изложбе EXPO 2027. Поносним ме чини чињеница да дипломатски успеси, попут ових, сведоче о решености, знању и истрајности тимова којима сам припадао. Ту се најјасније види колико је дипломатија спој индивидуалног умећа и тимског рада, и колико су истрајност, стрпљење и вера у националне циљеве од пресудног значаја.

Србија је својеврсни европски феномен који је свој спољнополитички курс засновао на Повељи УН, поштовању свих међународних актера и поштовању традиционалних пријатељстава. Колико је савремени свет отворен за такав принципијелан приступ?

Спољна политика и дипломатија Србије, по својим циљевима и обиму, има одређене специфичности у односу на друге европске земље. Србија није глобална сила, али српска дипломатија мора да активно делује на глобалном плану како би заштитила своје државне и националне интересе. Наша спољна политика доследно се ослања на принципе Повеље УН, међународног права и једнаког поштовања свих. Такав приступ доноси кредибилитет и предвидљивост и јасно сведочи о томе да се Србија залаже за универзалне вредности и принципе који су темељ стабилног међународног поретка. Међутим, савремени односи све више показују раскорак између декларативне посвећености овим вредностима и политичке праксе, посебно када је реч о интересима великих сила. Нажалост, често сведочимо селективном тумачењу међународног права, где геополитички и прагматични интереси превладавају над универзалним нормама.
У том контексту, позиција Србије је специфична – она не само да доследно брани своје виталне интересе, већ и указује на потребу доследног поштовања међународног права као темеља односа између држава, као што увек наглашавамо у одбрани наше позиције по питању Косова и Метохије.

Комплетан интервју са амбасадором Алексићем прочитајте у нашем Дипос Магазину.