“Историја у коју су Хавана и Београд уложили пуно труда тражила је јединство, сарадњу, одбрану мира и универзалне правде, једнакост и поштовање суверенитета. Напори и посвећеност раду у корист мира, правде и сарадње дају нам довољно прагматизма и одговорности за будућност човечанства”, поручује Његова екселенција. 

Велика је привилегија што сам именован да представљам своју земљу у Србији, због дубоких веза пријатељства и узајамне симпатије које су уједињавале наше народе кроз историју. Недавно смо прославили 123 године дипломатских односа. Упркос сложеним глобалним догађајима, укључујући два светска рата и не мање драматичан Хладни рат, наши односи су се заснивали на братству и заједничкој вољи обе стране да их продубе и учине разноврснијим. Тренутно одржавамо одличне односе, са широким прaвним оквиром као контекстом за наставак ширења ка областима од заједничког интереса. Охрабрени смо духом сарадње и искреним пријатељством које нас уједињује да развијемо агенду подизања економско-трговинских односа и сарадње на повољан ниво на којем се већ налазе свеукупни политичко-дипломатски односи.
Ово за Дипос магазин поручује амбасадор Републике Кубе у Београду Павел Оренсио Дијаз Ернандез. Његова екселенција упозорава да је свету неопходна снажнија борба за принципе међународног права као једине гаранције универзалног мира.

Сведоци смо глобалних турбуленција и промена у међународним односима. Како видите улогу малих и средњих држава у обликовању праведнијег међународног поретка?

Сведоци смо ратова, агресије, наметања силе пред међународним правом, потреса у светској економији и најтужније ствари: смрти и оскудице. Рат на Блиском истоку, који потреса не само регион већ и цео свет, уз претње да ће у “једној ноћи читава цивилизација неповратно умрети”, и хиљаде жртава, укључујући и децу, попут ученица из иранске основне школе Минад – увреда је за човечанство, наслеђе векова живота и сакупљене мудрости. Суочени смо са озбиљном дилемом да ли ћемо се помирити са губитком или подићи глас у одбрану система закона, споразума и пракси који чине међународно право. Тачно је да оно није било у стању да спречи ратове и братоубилачке агресије које су оставиле страшне трагове смрти и разарања. Како можемо заборавити атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки, небројене инвазије, геноцид над палестинским народом, примену мера блокаде, санкција, економских притисака као инструмента доминације и силе да се наметне воља управо против малих и средњих нација?
Међутим, незаборавна повеља УН барем је успоставила одређена правила која су отворила простор за дијалог и одлуке усмерене на мир, хармонију и суживот међу народима. Ове норме и праксе, које се могу усавршити, представљају императивну нужност за нације пред неправедним међународним поретком који превладава, који нам је наметнут и који нас води у хаос и наметање закона џунгле. У тој спасоносној борби за његово очување и јачање, на малим и средњим народима је да се уједине у свим могућим просторима регионалних и међународних консултација и да бране основне и свете принципе суверенитета, независности, слободног самоопредељења. Мале и средње државе не могу остати пасивни актери, јер наши животи као суверених и независних нација зависе од тога.

И Београд и Хавана исписали су светску историју тежњи за независношћу, слободом, једнакошћу и сарадњом међу народима. Да ли мислите да је та борба била донкихотовска?

Историја на коју се позивате је и даље релевантна и наставља да промовише сарадњу, одбрану мира и правде, једнакост и поштовање суверенитета. Свет о којем се тада сањало увек ће бити неопходна тежња. Одрећи се снова значило би прихватити поделу, хаос, себичност, доминацију. Дон Кихот може бити метафора када је у питању борба против неправде и истрајност пред гигантским, готово немогућим препрекама. Ветрењаче су данас у летелицама и носачима авиона који изазивају хаос, смрт и катастрофе, а суочавање са њима делује ван сваке логике. Али напори и посвећеност раду у корист мира, правде и сарадње дају нам довољно прагматизма и одговорности за будућност човечанства.
То су обавезе које покрећу кубанску спољну политику пред свим изазовима, уз највећи реализам, али и опредељење да не изгубимо снове о бољем свету за све.

Куба је широм света призната по својим достигнућима у области здравства, биотехнологије и, посебно, образовања. Који су најбољи начини за побољшање сарадње између две земље у овим областима?

Србија и Куба годинама су одржавале опсежну размену о питањима од заједничког интереса, а постоје и споразуми у области здравства, образовања, биотехнологије… Модалитети сарадње су бесконачни, све док постоји изричита воља и у том смислу наше земље су задржале ту спремност и вољу на одржив начин.
Размена информација, истраживачких метода између стручњака у овим и другим секторима, мора бити праћена практичним и конкретним акцијама. Куба има јаку биотехнолошку и фармацеутску индустрију, која нам омогућава да произведемо више од 300 сопствених лекова и биофармацеутика, укључујући терапијску вакцину против рака плућа; третман за чир на дијабетском стопалу, јединствен по својим резултатима и међународно признат; интерфероне и моноклонска антитела са применом у онкологији, вирологији и аутоимуним болестима, али претходно је потребан процес регистрације да би их могли пласирати на тржиште. Што се тиче здравства, као и образовања, постоје искуства која могу бити корисна за обе земље.

Шта још свет, укључујући и Србију, може да научи од кубанског народа и његове динамичне историје?

Припадам онима који су убеђени у значај универзалног знања, науке и културе. Такође браним став да кубанско историјско и културно искуство може допринети свету, посебно у борби за независност и достојанство. Управо ових дана Куба, суочена са претњама, економским, енергетским и финансијским притисцима, показује знаке високог духа отпорности, смелости, креативности и реализма, у складу са светим принципима суверенитета и независности, не губећи традиционалну радост, по којој је позната. Наша богата култура је помешана са високим нивоом образовања, са вредностима као што су алтруизам, солидарност и дубоким осећајем патриотизма и јунаштва. Верујем да у овом изванредном наслеђу свет може имати важну референцу за проучавање.

Који су највећи структурни изазови кубанске економије данас и који су њени главни приоритети?

Главна препрека економском развоју наше земље је готово седамдесетогодишња економска блокада која се примењује против Кубе од самог почетка револуције. Више од 80 одсто кубанског становништва рођено је и живело у блокади, а њена суштина је у меморандуму Лестера Малорија, који је на снази пуних 66 година.
У том основном документу америчке политике према Куби, наведен је циљ – употреба свих могућих средства како би се ослабио економски живот Кубе. Томе додајемо и тренутну енергетску опсаду без преседана, која као изговор има произвољно и неоправдано проглашење Кубе „претњом националној безбедности САД”, уз претњу свакој сувереној нацији да прекине везе и продају нафте нашој земљи. Имамо и неоправдани прогон легитимне медицинске сарадње са светом, укључивање Кубе у једнострани и лажан списак наводних спонзора тероризма и немилосрдни медијски рат против наше земље.
У тој ситуацији развој економије земље, са високом зависношћу од међународне трговине, веома је сложен. Земља је практично морала да се развија у условима ратне економије. Морали смо да прилагодимо своје приоритете како би осигурали рационално коришћење ресурса, максимално коришћење унутрашње снаге и привилегије веза са нашим трговинским партнерима. Куба је посвећена промени енергетске матрице како би била мање зависна од увоза нафте, дајући највећи приоритет коришћењу соларне енергије. Производња хране, биотехнологија и фармацеутски производи, социјални програми и опоравак туризма тренутно су међу приоритетима кубанске економије.

Кубанска амбасада је закупац Друштва Дипос већ 63 године. Како видите улогу нашег Друштва у животу дипломатске заједнице у Србији?

Дипос је луксузна гаранција за функционисање дипломатског кора у Србији. Висок ниво професионализма у управљању зградама које заузимају амбасаде је привилегован услов за дипломатску активност. Током година, Дипос је изградио стандарде квалитета и безбедности са стабилношћу, логистичком подршком, традицијом и поверењем. Дипос је и нама понудио сигурност и експедитивну пажњу на хитне потребе наших активности. У Дипосу, Куба има поузданог и верног партнера: љубазни, увек на располагању и корисни. На томе ћемо бити увек дубоко захвални.

Занимљиво је да у вашој земљи постоји компанија PALCO, која је заправо пандан нашем друштву. Постоји ли могућност за сарадњу?

Пословна група PALCO на Куби посвећена је управљању свеобухватних услугама за дипломатски кор, као и организацији конгреса, сајмова и изложби. Пословна група обухвата и царинску и агенцију за шпедицију, која олакшава увоз, извоз и међународну логистику, првенствено у корист дипломатског кора. Речју, нуди више од 10 свеобухватних услуга, од логистике до организације догађаја, са фокусом на квалитет и ексклузивност.
Дипосу би сигурно било корисно да се упозна са овом групом, посети наше некретнине, сајмове, изложбе и конвенције. Евентуална сарадња свакако би била подршка промоцији међународних односа.

Комплетан интервју, као и бројне актуелне теме из области дипломатије, културе и богатог историјског наслеђа Србије, прочитајте у најновијем издању Дипос Магазина.