“Istorija u koju su Havana i Beograd uložili puno truda tražila je jedinstvo, saradnju, odbranu mira i univerzalne pravde, jednakost i poštovanje suvereniteta. Napori i posvećenost radu u korist mira, pravde i saradnje daju nam dovoljno pragmatizma i odgovornosti za budućnost čovečanstva”, poručuje Njegova ekselencija. 

Velika je privilegija što sam imenovan da predstavljam svoju zemlju u Srbiji, zbog dubokih veza prijateljstva i uzajamne simpatije koje su ujedinjavale naše narode kroz istoriju. Nedavno smo proslavili 123 godine diplomatskih odnosa. Uprkos složenim globalnim događajima, uključujući dva svetska rata i ne manje dramatičan Hladni rat, naši odnosi su se zasnivali na bratstvu i zajedničkoj volji obe strane da ih prodube i učine raznovrsnijim. Trenutno održavamo odlične odnose, sa širokim pravnim okvirom kao kontekstom za nastavak širenja ka oblastima od zajedničkog interesa. Ohrabreni smo duhom saradnje i iskrenim prijateljstvom koje nas ujedinjuje da razvijemo agendu podizanja ekonomsko-trgovinskih odnosa i saradnje na povoljan nivo na kojem se već nalaze sveukupni političko-diplomatski odnosi.
Ovo za Dipos magazin poručuje ambasador Republike Kube u Beogradu Pavel Orensio Dijaz Ernandez. Njegova ekselencija upozorava da je svetu neophodna snažnija borba za principe međunarodnog prava kao jedine garancije univerzalnog mira.

Svedoci smo globalnih turbulencija i promena u međunarodnim odnosima. Kako vidite ulogu malih i srednjih država u oblikovanju pravednijeg međunarodnog poretka?

Svedoci smo ratova, agresije, nametanja sile pred međunarodnim pravom, potresa u svetskoj ekonomiji i najtužnije stvari: smrti i oskudice. Rat na Bliskom istoku, koji potresa ne samo region već i ceo svet, uz pretnje da će u “jednoj noći čitava civilizacija nepovratno umreti”, i hiljade žrtava, uključujući i decu, poput učenica iz iranske osnovne škole Minad – uvreda je za čovečanstvo, nasleđe vekova života i sakupljene mudrosti. Suočeni smo sa ozbiljnom dilemom da li ćemo se pomiriti sa gubitkom ili podići glas u odbranu sistema zakona, sporazuma i praksi koji čine međunarodno pravo. Tačno je da ono nije bilo u stanju da spreči ratove i bratoubilačke agresije koje su ostavile strašne tragove smrti i razaranja. Kako možemo zaboraviti atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki, nebrojene invazije, genocid nad palestinskim narodom, primenu mera blokade, sankcija, ekonomskih pritisaka kao instrumenta dominacije i sile da se nametne volja upravo protiv malih i srednjih nacija?
Međutim, nezaboravna povelja UN barem je uspostavila određena pravila koja su otvorila prostor za dijalog i odluke usmerene na mir, harmoniju i suživot među narodima. Ove norme i prakse, koje se mogu usavršiti, predstavljaju imperativnu nužnost za nacije pred nepravednim međunarodnim poretkom koji prevladava, koji nam je nametnut i koji nas vodi u haos i nametanje zakona džungle. U toj spasonosnoj borbi za njegovo očuvanje i jačanje, na malim i srednjim narodima je da se ujedine u svim mogućim prostorima regionalnih i međunarodnih konsultacija i da brane osnovne i svete principe suvereniteta, nezavisnosti, slobodnog samoopredeljenja. Male i srednje države ne mogu ostati pasivni akteri, jer naši životi kao suverenih i nezavisnih nacija zavise od toga.

I Beograd i Havana ispisali su svetsku istoriju težnji za nezavisnošću, slobodom, jednakošću i saradnjom među narodima. Da li mislite da je ta borba bila donkihotovska?

Istorija na koju se pozivate je i dalje relevantna i nastavlja da promoviše saradnju, odbranu mira i pravde, jednakost i poštovanje suvereniteta. Svet o kojem se tada sanjalo uvek će biti neophodna težnja. Odreći se snova značilo bi prihvatiti podelu, haos, sebičnost, dominaciju. Don Kihot može biti metafora kada je u pitanju borba protiv nepravde i istrajnost pred gigantskim, gotovo nemogućim preprekama. Vetrenjače su danas u letelicama i nosačima aviona koji izazivaju haos, smrt i katastrofe, a suočavanje sa njima deluje van svake logike. Ali napori i posvećenost radu u korist mira, pravde i saradnje daju nam dovoljno pragmatizma i odgovornosti za budućnost čovečanstva.
To su obaveze koje pokreću kubansku spoljnu politiku pred svim izazovima, uz najveći realizam, ali i opredeljenje da ne izgubimo snove o boljem svetu za sve.

Kuba je širom sveta priznata po svojim dostignućima u oblasti zdravstva, biotehnologije i, posebno, obrazovanja. Koji su najbolji načini za poboljšanje saradnje između dve zemlje u ovim oblastima?

Srbija i Kuba godinama su održavale opsežnu razmenu o pitanjima od zajedničkog interesa, a postoje i sporazumi u oblasti zdravstva, obrazovanja, biotehnologije… Modaliteti saradnje su beskonačni, sve dok postoji izričita volja i u tom smislu naše zemlje su zadržale tu spremnost i volju na održiv način.
Razmena informacija, istraživačkih metoda između stručnjaka u ovim i drugim sektorima, mora biti praćena praktičnim i konkretnim akcijama. Kuba ima jaku biotehnološku i farmaceutsku industriju, koja nam omogućava da proizvedemo više od 300 sopstvenih lekova i biofarmaceutika, uključujući terapijsku vakcinu protiv raka pluća; tretman za čir na dijabetskom stopalu, jedinstven po svojim rezultatima i međunarodno priznat; interferone i monoklonska antitela sa primenom u onkologiji, virologiji i autoimunim bolestima, ali prethodno je potreban proces registracije da bi ih mogli plasirati na tržište. Što se tiče zdravstva, kao i obrazovanja, postoje iskustva koja mogu biti korisna za obe zemlje.

Šta još svet, uključujući i Srbiju, može da nauči od kubanskog naroda i njegove dinamične istorije?

Pripadam onima koji su ubeđeni u značaj univerzalnog znanja, nauke i kulture. Takođe branim stav da kubansko istorijsko i kulturno iskustvo može doprineti svetu, posebno u borbi za nezavisnost i dostojanstvo. Upravo ovih dana Kuba, suočena sa pretnjama, ekonomskim, energetskim i finansijskim pritiscima, pokazuje znake visokog duha otpornosti, smelosti, kreativnosti i realizma, u skladu sa svetim principima suvereniteta i nezavisnosti, ne gubeći tradicionalnu radost, po kojoj je poznata. Naša bogata kultura je pomešana sa visokim nivoom obrazovanja, sa vrednostima kao što su altruizam, solidarnost i dubokim osećajem patriotizma i junaštva. Verujem da u ovom izvanrednom nasleđu svet može imati važnu referencu za proučavanje.

Koji su najveći strukturni izazovi kubanske ekonomije danas i koji su njeni glavni prioriteti?

Glavna prepreka ekonomskom razvoju naše zemlje je gotovo sedamdesetogodišnja ekonomska blokada koja se primenjuje protiv Kube od samog početka revolucije. Više od 80 odsto kubanskog stanovništva rođeno je i živelo u blokadi, a njena suština je u memorandumu Lestera Malorija, koji je na snazi punih 66 godina.
U tom osnovnom dokumentu američke politike prema Kubi, naveden je cilj – upotreba svih mogućih sredstva kako bi se oslabio ekonomski život Kube. Tome dodajemo i trenutnu energetsku opsadu bez presedana, koja kao izgovor ima proizvoljno i neopravdano proglašenje Kube „pretnjom nacionalnoj bezbednosti SAD”, uz pretnju svakoj suverenoj naciji da prekine veze i prodaju nafte našoj zemlji. Imamo i neopravdani progon legitimne medicinske saradnje sa svetom, uključivanje Kube u jednostrani i lažan spisak navodnih sponzora terorizma i nemilosrdni medijski rat protiv naše zemlje.
U toj situaciji razvoj ekonomije zemlje, sa visokom zavisnošću od međunarodne trgovine, veoma je složen. Zemlja je praktično morala da se razvija u uslovima ratne ekonomije. Morali smo da prilagodimo svoje prioritete kako bi osigurali racionalno korišćenje resursa, maksimalno korišćenje unutrašnje snage i privilegije veza sa našim trgovinskim partnerima. Kuba je posvećena promeni energetske matrice kako bi bila manje zavisna od uvoza nafte, dajući najveći prioritet korišćenju solarne energije. Proizvodnja hrane, biotehnologija i farmaceutski proizvodi, socijalni programi i oporavak turizma trenutno su među prioritetima kubanske ekonomije.

Kubanska ambasada je zakupac Društva Dipos već 63 godine. Kako vidite ulogu našeg Društva u životu diplomatske zajednice u Srbiji?

Dipos je luksuzna garancija za funkcionisanje diplomatskog kora u Srbiji. Visok nivo profesionalizma u upravljanju zgradama koje zauzimaju ambasade je privilegovan uslov za diplomatsku aktivnost. Tokom godina, Dipos je izgradio standarde kvaliteta i bezbednosti sa stabilnošću, logističkom podrškom, tradicijom i poverenjem. Dipos je i nama ponudio sigurnost i ekspeditivnu pažnju na hitne potrebe naših aktivnosti. U Diposu, Kuba ima pouzdanog i vernog partnera: ljubazni, uvek na raspolaganju i korisni. Na tome ćemo biti uvek duboko zahvalni.

Zanimljivo je da u vašoj zemlji postoji kompanija PALCO, koja je zapravo pandan našem društvu. Postoji li mogućnost za saradnju?

Poslovna grupa PALCO na Kubi posvećena je upravljanju sveobuhvatnih uslugama za diplomatski kor, kao i organizaciji kongresa, sajmova i izložbi. Poslovna grupa obuhvata i carinsku i agenciju za špediciju, koja olakšava uvoz, izvoz i međunarodnu logistiku, prvenstveno u korist diplomatskog kora. Rečju, nudi više od 10 sveobuhvatnih usluga, od logistike do organizacije događaja, sa fokusom na kvalitet i ekskluzivnost.
Diposu bi sigurno bilo korisno da se upozna sa ovom grupom, poseti naše nekretnine, sajmove, izložbe i konvencije. Eventualna saradnja svakako bi bila podrška promociji međunarodnih odnosa.

Kompletan intervju, kao i brojne aktuelne teme iz oblasti diplomatije, kulture i bogatog istorijskog nasleđa Srbije, pročitajte u najnovijem izdanju Dipos Magazina.