Pernil Daler Kardel nije samo iskusna diplomatkinja – ona je pažljiva posmatračica društvenih tokova, ljubiteljka prirode, otvorenog dijaloga i gradova sa bogatom istorijom. Sa psom Bilabongom svakodnevno uživa u Beogradskim ulicama, ali i ljudima koji ovaj grad čine tako posebnim

Za potrebe ovog intervjua ugostila nas je u rezidenciji na Dedinju u kojoj su decenijama boravili ambasadori Danske. Dotakli smo se suštine onoga što čini savremenu diplomatiju – pre svega međudržavne saradnje, građenja poverenja, ali i zelene tranzicije i reformama usmerenim ka većoj transparentnosti i snažnijim institucijama. „Vera u ljudskost od vas treba da se uči“, kaže ambasadorka, ne skrivajući koliko ju je duboko dotakla gostoljubivost i plemenitost ljudi koje je srela u Srbiji.

Srbija i Danska uspostavile su diplomatske odnose 1917. godine u veoma turbulentnom istorijskom trenutku za Evropu. Kako vidite tokove istorijskog razvoja obe zemlje do danas? Kako biste opisali trenutnu saradnju između Danske i Srbije i koje su najvažnije oblasti u kojima se saradnja razvija?

Odnosi između Danske i Srbije su dobri i postaju sve bolji. Sudeći po broju poseta ministara Srbiji i nivou ekonomske saradnje između naših zemalja, rekla bih da su naši zajednički napori na intenziviranju odnosa prilično uspešni. Svake nedelje razgovaramo sa danskim kompanijama u Srbiji, i od njih stičem utisak da postoji ogroman potencijal za dalju saradnju. Upravo na tome svakodnevno radimo. Jedno od najvažnijih – i možda potcenjenih – područja jesu odnosi među ljudima. Jasno vidimo interesovanje učenika i studenata u danskim školama i univerzitetima da saznaju više o Srbiji i da putuju u ovu zemlju, koja godinama nije bila uobičajena destinacija. Danas ljudi uviđaju šta Srbija ima da ponudi i uspostavljaju bliske veze

Koje oblasti vidite kao neiskorišćena polja saradnje i razmene iskustva Srbije i Danske?

Proširenje Evropske unije. Danska smatra integraciju Srbije u Evropsku uniju veoma važnom – kako za Dansku, tako i za Srbiju.
Danska podržava proširenje EU, zbog čega je i jačanje našeg partnerstva od velikog značaja. Verujem da Danska i Srbija imaju jednu nevidljivu, ali dragocenu zajedničku valutu– poverenje.
Danska je visoko rangirana kada je reč o vladavini prava, borbi protiv korupcije i ekonomskom rastu, i kroz bliske veze između naših zemalja možemo deliti vrednosti i učiti iz dobrih primera. Siguran sam da zajedničkim deljenjem uspešnih priča i praksi gradimo snažniju osnovu za unapređenje i transformaciju sistema. Zelena tranzicija je globalni izazov i stoga zahteva zajednička rešenja. Danska, koja ima iskustvo u zelenoj tranziciji još od sedamdesetih godina, nudi znanje i stručnost kada je reč o održivom načinu života.
Danska ima veliko iskustvo i uspeh u oblasti energetske efikasnosti, što je doprinelo njenom pozicioniranju kao jednog od lidera u oblasti klimatske politike. Ubeđena samda je ovo područje u kome naše partnerstvo ima potencijal da se dodatno ojača. Kroz jaču saradnju u oblasti zelene tranzicije, Srbija ima partnera koji nudi pametna rešenja za stvaranje održivijih gradova, u kojima će građani udisati čistiji vazduh i živeti na održiviji način. Istovremeno, Danska može mnogo da nauči o prelasku na zelenu industriju na prostoru Zapadnog Balkana, jer je Srbija pokazala veliku posvećenost u trasiranju zelenog puta – Kragujevac je jedan od gradova u kome se zelena rešenja u oblasti energetske efikasnosti aktivno integrišu u pojedine institucije.
Danske kompanije već su uspostavile snažno partnerstvo sa srpskim kompanijama, javnim i privatnim institucijama, što pokazuje da Srbi visoko cene dansku praksu i stručnost. Kompanije kao što su Grundfos i Danfoss već posluju i sarađuju u Srbiji. Pored toga, Srbija ima bogato kulturno nasleđe. Posmatrajući kreativne industrije u Danskoj, vidim veliki potencijal za intenzivniju saradnju u oblasti umetnosti, arhitekture i drugih kreativnih sektora.

U julu ove godine Danska preuzima predsedavanje Savetom Evropske unije. Koji će biti prioriteti za vreme njenog predsedavanja?

Kako se svet svakodnevno menja, verovatno ćemo i mi prilagođavati svoje prioritete kako se budemo približavali predsedavanju. Ipak, sigurna sam da će određene teme ostati visoko na listi prioriteta. Jedna od njih je Ukrajina. Danska je bila i ostaće jedan od najjačih saveznika Ukrajine u njenoj borbi protiv ruske, ničim opravdane, sveobuhvatne agresije. Naravno, nadamo se da će uskoro biti pronađen pravedan i trajan mir. Fokus na Ukrajinu istovremeno otvara i pitanja evropske bezbednosti i stabilnosti. Rat u Ukrajini utiče na Evropu i međunarodnu zajednicu u različitim oblastima – kako ekonomski, tako i bezbednosno jer je stabilnost dovedena u pitanje.
Drugi prioritet biće jačanje konkurentnosti Evrope, što ostaje od ključne važnosti. Treći prioritet je unapređenje evropske odbrambene industrije, u trenutku kada sve države intenzivno rade na jačanju svojih odbrambenih kapaciteta.
Borba protiv klimatskih promena takođe ostaje visoko na listi prioriteta. Danska je lider sa ciljem da do 2030. godine smanji emisiju CO₂ za 70% (i da postigne neto nultu emisiju do 2050. godine, po mogućstvu i ranije). Već smo na dobrom putu da ostvarimo ovaj cilj zahvaljujući veoma ambicioznim planovima po sektorima. Postoji svakako prostor za intenzivniju saradnju sa Srbijom u oblasti zelene tranzicije, dok svi udvostručujemo napore kako bismo ostvarili te ciljeve.

Nastavak intervjua možete pročitati u našem Dipos magazinu.