Грчка је друго име пријатељства и братске блискости

Навршило се тачно 146 година од како су Србија и Грчка званично успоставиле дипломатске односе, али везе српског и грчког народа сежу много дубље у прошлост, у време борбе за национално ослобођење, у доба Карађорђа и Риге од Фере. Наши народи увек су били на истој страни историје. Борећи се за универзалне вредности и цивилизацијске тековине, заједнички смо славили многе победе, укључујући и тријумфе у оба светска рата. И у данашњим изазовним временима, Грчка показује да је велики пријатељ наше земље. Подржава наше ставове у питањима од виталног државног и националног интереса Србије, пре свега у контексту непризнавања тзв. Косова. Такође, пружа чврсту подршку нашем путу ка пуноправном чланству у Европској унији.

Наш саговорник наглашава да му је изузетна част што представља Србију у земљи са којом нас спајају дубоке историјске, духовне и културне везе, као и доказано пријатељство.

„Као амбасадор настојаћу, не само да очувам сећање на славне тренутке у нашој историји, већ и да осигурам да ће пријатељство и сарадња наших двеју држава и народа и у будућности бити додатно ојачана и унапређена“, истиче амбасадор.

Који историјски пример Вама лично највише значи као сведочанство трајних и дубоких веза српског и грчког народа?

За мене, а уверен сам и за све Србе, то је несумњиво острво Крф и период Првог светског рата. Мало је догађаја у историји који су толико снажно утицали на истинско повезивање два народа, као време када је српска војска, након албанске голготе, нашла уточиште на грчком тлу. Због тога је у српском народу острво Крф познато и као „острво спаса“, а оближње острво Видо, нажалост, као „острво смрти“ и „плава гробница“.

На Крфу, острву које Србија никада неће и не може да заборави, у тренуцима највећих страдања и искушења, српска војска је пронашла нову снагу, нову наду и одатле је кренула у ослобођење отаџбине. Крф, који је широм отворио своја врата и срце за исцрпљену српску војску, тако је постао трајни симбол саосећања и солидарности. Иза победничке борбе на Солунском фронту и ратног тријумфа, нажалост, остало је још једно гробље – Српско војничко гробље на Зејтинлику. Зато се са посебним пијететом сећамо херојства српске војске која је, својом несебичном жртвом и истрајном борбом у Великом рату, донела слободу нашем народу и показала шта значе част, храброст и љубав према отаџбини.
Традиционално, и ове јeсени у Грчкој смо обележили годишњице искрцавања српске војске на Јонска острва и пробоја Солунског фронта. Централну државну комеморативну свечаност на острву Видо предводио је премијер Србије проф. др Ђуро Мацут.

Како бисте описали тренутне односе између Србије и Грчке?

Управо на темељима историјске блискости, солидарности, духовних и културних веза почивају и данашњи изузетни политички односи и стратешка сарадња Србије и Грчке, под руководством председника Вучића и премијера Мицотакиса. Однос личног пријатељства двојице лидера и њихови редовни сусрети снажно доприносе интензивирању српско-грчке сарадње на свим нивоима.

Највиши ниво односа између Србије и Грчке формализован је Заједничком декларацијом о успостављању стратешког партнерства коју су потписали председник Вучић и премијер Мицотакис у Атини 2019. године. Такође, велики значај придајемо и Високом савету за сарадњу између Србије и Грчке којим копредседавају председник Вучић и премијер Мицотакис.

Веома је важно што имамо развијен политички дијалог, као и што постоји обострана воља за његово додатно интензивирање. С тим у вези, Амбасада Србије у Атини иницирала је реализацију бројних посета званичника наше две земље.
У последњих годину дана, Грчку су посетили премијер проф. др Ђуро Мацут којем је, овом приликом, додељена и титула почасног доктора Медицинског факултета Универзитета у Атини, министар спољних послова Марко Ђурић, министарка за државну управу и локалну самоуправу Снежана Пауновић, министар за европске интеграције Немања Старовић, министар здравља Златибор Лончар, министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић-Хандановић, министар без портфеља задужен за дијаспору Ђорђе Милићевић, као и високи званичници Министарства спољних послова.

Са друге стране, у Београду смо угостили премијера Грчке Кирјакоса Мицотакиса, министра унутрашњих послова Теодороса Ливаниоса, министра грађевинарства и саобраћаја Христоса Димаса и министра националне одбране Никоса Дендијаса.

Каква је тренутна економска размена наше две земље и који су потенцијали за њено даље развијање?

Неупитно је снажно опредељење, јасно показано и од председника Вучића и премијера Мицотакиса, да изузетан ниво политичких односа буде праћен и једнаким нивоом економских односа наших двеју држава.

У том светлу, тежимо да са Грчком најпре повећамо обим спољнотрговинске размене, те нам је посебно драго што је, из године у годину, присутан тренд њеног раста. Наш циљ је да покушамо да најпре подигнемо робну размену на милијарду евра, чиме би, заједно са туризмом, наши односи имали економски збир од две милијарде.
Такође, желимо да даље јачамо нашу сарадњу у домену инвестиција, енергетике, транспорта, туризма, пољопривреде и прехрамбене индустрије, нових технологија, уз реализацију заједничких инфраструктурних пројеката.

Видимо и да је све већи број наших инвеститора заинтересован за програм „златних виза“ у Грчкој. То није само потврда атрактивности грчког тржишта некретнина, већ и показатељ да српски инвеститори траже нове прилике ширење свог пословања. Подржавамо овај тренд, као и сваки корак који доприноси и повезивању привреда наших двеју држава и бољој позицији наше земље у региону.

Веома су важна и реализација заједничких инфраструктурних пројеката. Огроман је стратешки потенцијал могућег прерастања брзе пруге Београд-Будимпешта у модернизовану железничку везу Будимпешта-Београд-Солун-Атина. Управо и деоница до Суботице, коју је недавно отворио председник Вучић, представља важан корак у том правцу. Додатно, пројектом изградње брзе пруге Београд-Ниш много брже ће се путовати и према Грчкој, а Србија ће постати средиште железничке мреже која повезује централну Европу и са Солуном и Атином.

Не могу да изоставим огроман значај и развојну снагу коју одржавање EXPO 2027 у Београду доноси за Србију. Грчка је била једна од првих земаља која је званично потврдила своје учешће на овој важној глобалној манифестацији. Нема сумње да ће грчки павиљон бити један од најпосећенијих.

Комплетан интервју са амбасадором Недељковићем прочитајте у нашем Дипос Магазину.