РЕПУБЛИКА СРБИЈА И РЕПУБЛИКА АУСТРИЈА

Званични дипломатски односи Републике Аустрије и Републике Србије успостављени су пре 185 година, када је аустријски конзул 15. септембра 1836. године предао своје акредитиве српском кнезу Милошу Обреновићу.  

Билатерални односи две земље бележе изузетан напредак и непрекидно се интензивирају на свим нивоима нарочито након 2000. године. Поред политичке и економске сарадње, негују се бројна партнерства у области науке и образовања.

У 2019. години Република Аустрија је 13. спољнотрговински партнер у размени роба према критеријуму извоза Србије и 10. према критеријуму увоза робе и добара, док је у 2020. години обим спољнотрговинске размене био 1,065 милијарди евра, од чега извоз Републике Србије 477,8 милиона евра, а увоз 587,9 милиона евра. На трговину са Аустријом односи се 3% укупне робне размене Србије са светом, односно 3,2% укупног извоза и 2,8% укупног увоза. Данас Република Аустрија представља једног од највећих инвеститора у Србију.

Беч као вишевековни центар европеизације Србије

Беч је одиграо веома важну улогу у развоју српске културе и утицаја у свету. Први досељеници из Србије били су трговци, који су превозили робу из Османског царства у Хабсбуршку Монархију,  па им је цар Леополд 1670. године одобрио слободу трговине. Касније, бранећи аустроугарску царевину, Срби су најпре успели да се изборе да на њеној територији добију политичка права, а потом да формирају своје институције.

Представници српске цркве и народа водили су битке за политички статус Срба путем царских привилегија. У Хабсбуршкој монархији су деловале и највише политичке и правне институције намењене Србима – Илирска дворска депутација и Илирска дворска канцеларија.

Једна од најзначајнијих личности српске језичке културе, Вук Стефановић Караџић, се након слома српског устанка преселио у Беч 1813. године. На подстицај Јернеја Копитара, цензора словенских књига, почео је да прикупља српске народне песме, реформише ћирилицу и уводи народни језик у српску књижевност. Вук Караџић је 1814. године у Бечу објавио чувену збирку народних песама ,,Малу простонародну славено-сербску песмарицу“, а затим и прву граматику српског језика на народном говору. У Бечу је штампано и његово издање ,,Народне српске приповетке“.

Вук Стефановић Караџић
(извор: Јосеф Криехубер, Публиц домаин, виа Wикимедиа Цоммонс)

Поред Вука Караџића, у Бечу су се школовале или живеле бројне знамените личности Србије – Доситеј Обрадовић,  Јован Јовановић Змај, Бранко Радичевић, књаз Милош Обреновић, краљ Милан Обреновић и краљ Александар Карађорђевић.

У мемоарима личног слуге Фрање Јосифа описано је и како је српски сликар Паја Јовановић био најомиљенији уметник аустријског цара, јер су његова дела била изванредног квалитета и сам аутор је показивао велико стрпљење када је портретисао цара.

Паја Јовановић

Интензивна сарадња у савременом окружењу

Данашња сарадња између Аустрије и Србије доживљава успон у бројим областима. Аустрија подржава Србију на пројектима у оквиру сарадње са југоисточном Европом и то првенствено на пољу образовања, запослења, регионалног развоја и социјалних питања. Посебан акценат стављен је на преношење аустријског знања у погледу технике и организације и у оквиру Тwиннинг пројеката. Остварено је и партнерство у области дуалног образовања, које је у Србији заступљено на нивоу средњег и високог школства.
Са обимом инвестиција од око 2,5 милијарде евра, Аустрија је други највећи страни инвеститор у Србији. Више од 700 аустријских компанија запошљава око 22.000 људи.
Развијају се и бројне регионалне иницијативе, попут Централно-европске иницијативе и Дунавске комисије.

Аустријски културни форум

Партнерство на пољу уметности и науке у односима Србије и Аустрије има посебно место, због снажне традиције и подстицаја за унапређење сарадње у свим осталим сегментима.
Оснивањем Аустријског културног форума у децембру 2001. године и бројним активностима спроведеним у претходних 20 година билатерални односи су добили нови културолошки подстрек.

Ова институција је недавно лансирала нову дигиталну платформу “Ат Сецонд Гланце/На други поглед”, која је настала током пандемије и која има за циљ да уметницима из Аустрије и Србије омогући да представе своје радове. Учесници изложбе изабрани на конкурсу почетком ове године промовишу могућности промене клишеа и предрасуда које Аустријанци и Срби имају једни о другима.

ЗАНИМЉИВОСТИ:

• У Бечу се налази најстарији зоолошки врт на свету, основан 1752. године

• 62% територије Аустрије је покривено Алпима
• Око ¼ становништва Аустрије живи у Бечу
• У Аустрији се налази најстарији Феррис точак
• Гроссглоцкнер са висином од 3.798 метара је највиши врх Аустрије и највиши врха Алпа источно од превоја Бреннер