Андра Николић је био српски правник, књижевник, историчар књижевности и политичар. У току своје богате каријере био је министар просвете, министар иностраних послова, министар правде и државни саветник, док је пред крај своје политичке каријере изабран за председника Народне скупштине, којом је председавао до краја живота.
Рођен је 5. октобра 1853. године. Његово школовање било је тешко јер је рано остао без оца, а трогодишњу основну школу, гимназију и Правни факултет завршио је у Београду. За време школовања прикључио се социјалистичком омладинском покрету Светозара Марковића. Радио је као практикант у државној штампарији, након чега је био адвокатски писар, а затим и редовни професор у Чачку. Фото: FotoMagacin Antikvarneknjige.com

Политичка каријера

На почетку своје политичке каријере, 1881. године, прикључио се Народној странци и врло брзо постао члан Главног одбора. Био је један од највећих радикалних интелектуалаца и говорника због чега је, након Тимочке буне 1883. године, био затворен. Међутим, иако ослобођен оптужби, остао је без државне службе.
Заједно са Стојаном Протићем и Јованом Ђајом основао је први радикални лист “Одјек”, у то време гласило сматрано главним тумачем опозиције. Говорио је немачки, енглески, француски и руски језик, а у Првој мушкој београдској гимназији је предавао српски језик и књижевност.
Имао је импресивну политичку каријеру. Током 1887. године био је секретар министарства просвете, а постављен је и за посланика у Народној скупштини. У периоду од 1890. године до 1909. године био је министар просвете, министар иностраних послова и министар правде, у владама Саве Грујића, Николе Пашића, и Лазара Докића. Велики допринос дао је као министар просвете спроводећи на тој функцији трансформацију Велике школе у Универзитет у Београду.

Почетком 20 века Николић је био посланик у Паризу, а непосредно пред Први светски рат део радикалног утицајног тројства које су поред њега чинили Лазар Пачу и Стојан Протић. Пред крај своје политичке каријере постављен је за председника Народне скупштине све до 1918.године, када се због болести са ове функције повукао.

Књижевни радови

Осим правом и политиком, бавио се и књижевношћу. Своје књижевне радове Николић је слао у престижне часописе тог времена као што су “Отаџбина”, “Рад”, “Дело”, “Одјек” и “Самоуправа”. Као врсни познавалац српског језика био је и професор на Великој школи, а свој таленат је показао и у књижевној критици.
Андра Николић је након краће болести преминуо 28. Септембра 1918. године у Паризу, а његови посмртни остаци су 1926. године пренети у Београд. Сахрањен је уз почасти у близини Цркве Светог Николе на Новом гробљу.