Скадарлија, та чаробна улица у срцу Београда, носи у себи дух прошлих времена, оживљавајући слику старог града и чувајући успомене на боемске вечери које су обележиле њену историју. Са својим загаситим светлом и чувеном калдрмом, ова релативно кратка улица, дуга свега 600 метара, чува богату историју и аутентичну атмосферу која привлачи посетиоце из целог света.

Пре него што је постала позната по својим кафанама и уметничким душама, Скадарлија је била насељена претежно Ромима. Цео крај био је сиромашан, а његова карактеристика била је присуство потока по имену Бибија, названог по ромском божанству спаситељу. Иако је поток и даље присутан, данас није видљив на површини као некада.  Када је урбанизација захватила ову област 1872. улица је добила име Скадарска, по првом српском граду Скадру. Кроз бурну историју, Скадарска улица задржала је свој назив, осим током кратког периода аустро-угарске окупације током Првог светског рата, када је била позната као Ружина улица. Ипак, после ослобођења је поново постала Скадарска, омиљено одредиште Београђана и туриста.

Ова боемска четврт постала је позната по својим кафанама које су окупљале уметнике, књижевнике, глумце и политичаре. Народно позориште, отворено у близини, привукло је многе уметнике у Скадарлију, што је допринело њеном боемском сјају.

Скадарлију су обележили великани попут Ђуре Јакшића и Чиче Илије Станојевића, чија кућа је и данас споменик културе. У Скадарлији 1911. године Чича Илија започиње снимање првог српског краткометражног документарног филма о празнику Рома – Бибији. Филм је одушевио чак и Париз.

Кафане попут “Три шешира” и “Два јелена” постале су легендарне, чувајући дух старог Београда кроз своје аутентичне ентеријере и богату понуду.

Место на коме се данас налази кафана “Три шешира” некада је била радионица за израду шешира, са комадом лима на фасади на коме је била урезана слика – три шешира. Када је радионица затворена, тај комад лима остао је на месту, па је кафана при отварању логично добила исто име. Након што је кафана Дарданели срушена, господа са својим шеширима на главама преселила су се у нову престоницу боемије, кафану “Три шешира”. Прво су дошли глумци, затим књижевници и критичари, отварајући врата простору и другим уметницима, а на крају и политичарима. У кафани “Три шешира” свечано је обележено покретање првог броја Политике 1904. године, јер су њени новинари и оснивачи били чести гости кафане. Ова најстарија скадарска кафана одзвањала је хумором, сатиром, филозофијом, анегдотама које су препричавају до данас.

Слична прича је и са кафаном “Два јелена”. Њен почетак датира из 1867. године када је кафеџија Јоаким откупио стару пекару која се налазила на темељима турске Скадарске капије. Пекара је преуређена у велику кафану са пространом терасом, добивши име по ловцима који су пролазили тим путем на путу до обала и ритова Дунава.

Боемска оаза била је инспирација за многе, а данас, Скадарлија остаје омиљено место Београђана и туриста, привлачећи посетиоце својом јединственом атмосфером и шармом прошлости. Шетња кроз ову четврт пружа јединствено искуство сусрета са духом старог Београда и боемског начина живота који је овде остао да плени и надахњује.