Без дијалога међу људима и државама свет је само празна кутија

“Стрпљиво грађен углед и положај наше земље у иностранству даје нам одређену врсту предности са којом не смемо да се коцкамо и коју треба да одржавамо и чувамо. Верујем и надам се да ћемо се вратити за преговарачке столове, отворити пут дијалогу и размени, демонстрирајући тако најважније људске вредности толеранције, међусобног разумевања и поштовања.”

Важно је да ширимо видике, кроз унапређење и неговање сопственог културног наслеђа, али и кроз упознавање баштине других народа – поручује прва дама Србије Тамара Вучић, верујући да сваки сусрет представља прилику да свако од нас, чиме год се бавио, представи и своју земљу. Она то, како каже, чини интуитивно, ненаметљиво, али посвећено – и управо тим путем жели да настави и у будућности.
У разговору за магазин „Дипос“, открива како изгледа српско гостопримство у дипломатском формату, шта заправо значи мека моћ у савременој дипломатији, али и зашто је српски инат, заправо, само синоним за снагу да се истраје. А управо ту моћ, која одувек покреће српски народ напред, Тамара Вучић жели да представи свету.

Као прва дама у протеклом периоду имали сте велики број сусрета са најважнијим светским лидерима и првим дамама. На које вредности, на којима почива национални идентитет наше земље и њених људи, посебно указујете својим саговорницима?

Увек се трудим да нађем заједнички именитељ међу људима, земљама, народима. Тај осећај блискости и припадања широј друштвеној заједници креира један однос поверења и разумевања. Таква комуникација пружа могућност и одличну базу да кроз њу поделите оно што наш народ и нашу земљу издваја и чини посебном. А ми смо свој идентитет градили дуго, стрпљиво и трпељиво, кроз славне и тешке историјске тренутке, кроз богато културно наслеђе, кроз спремност да помогнемо другима и дочекамо их и угостимо великодушно и отвореног срца, кроз развој и напредак, кроз способност да устанемо после пада и покажемо оно што зовемо инатом, а што није ништа друго до снага и неодустајање. Управо су то тачке нашег идентитета са којима поносно желим да упознам све оне које сретнем.
Прошле године сам имала прилику да учествујем на једној Конференцији у Каиру и разговарам са веома занимљивим људима. Једна од њих је, свакако, Диамби Кабатусуиле Тшијојо Муате, краљица племена Баква Лунту из регије Централног Касаија, ДР Конго. Како је тема Конференције било оснаживање и улога жена, у свом обраћању сам истакла улогу мудрих у храбрих жена из српске историје. Говорила сам о царици Милици, кнегињи Љубици, Милунки Савић, Драги Љочић… Изненађујуће интересовање за њихове животне приче, самим тим и за Србију, показали су сви присутни, посебно краљица Диамби. Толико је била инспирисана да је шест месеци касније дошла у Србију. Посетила је многе знаменитости и историјски важна места на основу којих је донела суд о нашем народу као отпорном и снажном, народу који се не предаје. Када смо се, на крају њене посете, поздрављале на аеродрому, рекла ми је да пре мене никада никога није упознала ко долази из Србије и да је пресрећна што ће причу о једном храбром и праведном народу моћи да шири где год да се налази.
Зато увек понављам колико је важна улога сваког од нас, независно од тога чиме се бавили, у представљању и промоцији наше земље. Велика је одговорност сваког појединца, јер се на основу њеног или његовог понашања неретко доноси суд о целом једном народу.

Посете страних шефова држава нашој земљи догађаји су од велике важности, који се помно прате и имају велики публицитет. Приликом таквих посета Ви сте посвећени првим дамама. Коју посету бисте издвојили као изузетно успешну? Да ли сте са неком од првих дама постали и пријатељ?

Незахвално је, а било би помало и неодговорно, да издвојим неку посету или прву даму. Све су то важни сусрети, јер је сваки сусрет прилика. Са неким првим дамама, али и бившим првим дамама, сам приватно у редовном контакту и та врста континуитета временом гради пријатељства. Са другима, опет, имам дивно изграђен однос који подразумева размену официјалних писама, позива и разговора. Мека моћ у дипломатији је важан и недовољно искоришћен алат који гради мостове на суптилнији и децентнији начин. Она је, наравно, немоћна пред политичким одлукама или притисцима и то треба имати у виду, али је свакако не треба занемарити. Верујем да ће њен значај тек бити препознат у годинама пред нама.

Дипломатија је, с обзиром на Ваше образовање и професионални пут, природна сфера вашег интересовања. Како оцењујете тренутну ситуацију у свету и положај Србије у истински узбурканим међународним односима? Да ли је реч дијалог нестао из већине речника?

Дијалог је основа дипломатије, на њему је заснована демократија. Без дијалога наш свет је празна кутија у којој одзвањају неке речи и реченице које ништа не значе јер нема ко да их чује. Кинези имају занимљиву изреку: Дабогда живели у занимљивим временима. Ова сигурно јесу. Времена која тестирају и наше стрпљење, наше границе, разумевање, образовање, интелигенцију, толеранцију. И када је наша земља у питању, и глобално гледано. Годинама стрпљиво грађен углед и положај наше земље у свету даје нам одређену врсту предности са којом не смемо да се коцкамо и коју треба да одржавамо и чувамо.
Колективно и глобално, као да смо у фази у којој прелазимо од какофоније монолога до привида дијалога, што, рекла бих, може да буде опасније од његовог непостојања. Ипак, верујем и надам се да ћемо се вратити за преговарачке столове, отворити пут дијалогу и размени, демонстрирајући тако најважније људске вредности толеранције, међусобног разумевања и поштовања.

Прошле године имали сте низ запажених посета афричким државама, које негују традиционално добре односе са нашом земљом. Какав утисак сте понели из Африке, живи ли и данас идеја пријатељства међу народима? Шта је био основни циљ дипломатске турнеје? Да ли се заправо обнављају и јачају односи са нашим традиционалним пријатељима?

Не мали број пута сам чула питања о сврсисходности посета српске делегације, чији сам била део, афричким земљама, која су често у себи имала призвук ниподаштавања. Блиска и интензивна сарадња са земљама афричког континента датира још из периода Несврстаних, када је и Тито, уз Насера, Нехруа, Нкрумаха и Сукарна био један од оснивача покрета. Србија поносно наставља да негује традиционална пријатељства из тог времена и обнавља и одржава добре односе са земљама Африке. Значај Африке итекако је препознат од стране великих сила, притом овде не мислим на период колонијализма.
Африка је чудесан континент и идеја је да се обнове контакти, успоставе нови, да се ради на побољшању размене и сарадње. Кроз пројекат ,,Свет у Србији“, до сада су прошли студенти из више од 137 земаља света. Сви они сада говоре српски језик и својеврсни су амбасадори наше земље. То је озбиљан капитал и сјајна прилика.
Прве даме Африке су добро повезане, активне и видљиве. Рекла бих да је предност меке моћи на афричком котиненту добро препозната. Оне се не баве политиком, али су активно друштвено ангажоване и дају свој допринос на различитим пољима. Ми смо ту шансу препознали. Занимљива је, рецимо, чињеница да сам прва прва дама Европе која је посетила ДР Конго. Икада. Са овим ме упознала управо прва дама ДР Конга Дениз Чисекеди.
Недуго након наших посета Есватинију и Бурундију, имали смо историјске узвратне посете краља Есватинија и председника Бурундија, што је резултат посете српске делегације њиховим земљама. Уверена сам да је Африка континент будућности.

Комплетан интервју можете прочитати ОВДЕ.