Bez dijaloga među ljudima i državama svet je samo prazna kutija

“Strpljivo građen ugled i položaj naše zemlje u inostranstvu daje nam određenu vrstu prednosti sa kojom ne smemo da se kockamo i koju treba da održavamo i čuvamo. Verujem i nadam se da ćemo se vratiti za pregovaračke stolove, otvoriti put dijalogu i razmeni, demonstrirajući tako najvažnije ljudske vrednosti tolerancije, međusobnog razumevanja i poštovanja.”

Važno je da širimo vidike, kroz unapređenje i negovanje sopstvenog kulturnog nasleđa, ali i kroz upoznavanje baštine drugih naroda – poručuje prva dama Srbije Tamara Vučić, verujući da svaki susret predstavlja priliku da svako od nas, čime god se bavio, predstavi i svoju zemlju. Ona to, kako kaže, čini intuitivno, nenametljivo, ali posvećeno – i upravo tim putem želi da nastavi i u budućnosti.
U razgovoru za magazin „Dipos“, otkriva kako izgleda srpsko gostoprimstvo u diplomatskom formatu, šta zapravo znači meka moć u savremenoj diplomatiji, ali i zašto je srpski inat, zapravo, samo sinonim za snagu da se istraje. A upravo tu moć, koja oduvek pokreće srpski narod napred, Tamara Vučić želi da predstavi svetu.

Kao prva dama u proteklom periodu imali ste veliki broj susreta sa najvažnijim svetskim liderima i prvim damama. Na koje vrednosti, na kojima počiva nacionalni identitet naše zemlje i njenih ljudi, posebno ukazujete svojim sagovornicima?

Uvek se trudim da nađem zajednički imenitelj među ljudima, zemljama, narodima. Taj osećaj bliskosti i pripadanja široj društvenoj zajednici kreira jedan odnos poverenja i razumevanja. Takva komunikacija pruža mogućnost i odličnu bazu da kroz nju podelite ono što naš narod i našu zemlju izdvaja i čini posebnom. A mi smo svoj identitet gradili dugo, strpljivo i trpeljivo, kroz slavne i teške istorijske trenutke, kroz bogato kulturno nasleđe, kroz spremnost da pomognemo drugima i dočekamo ih i ugostimo velikodušno i otvorenog srca, kroz razvoj i napredak, kroz sposobnost da ustanemo posle pada i pokažemo ono što zovemo inatom, a što nije ništa drugo do snaga i neodustajanje. Upravo su to tačke našeg identiteta sa kojima ponosno želim da upoznam sve one koje sretnem.
Prošle godine sam imala priliku da učestvujem na jednoj Konferenciji u Kairu i razgovaram sa veoma zanimljivim ljudima. Jedna od njih je, svakako, Diambi Kabatusuile Tšijojo Muate, kraljica plemena Bakva Luntu iz regije Centralnog Kasaija, DR Kongo. Kako je tema Konferencije bilo osnaživanje i uloga žena, u svom obraćanju sam istakla ulogu mudrih u hrabrih žena iz srpske istorije. Govorila sam o carici Milici, kneginji Ljubici, Milunki Savić, Dragi Ljočić… Iznenađujuće interesovanje za njihove životne priče, samim tim i za Srbiju, pokazali su svi prisutni, posebno kraljica Diambi. Toliko je bila inspirisana da je šest meseci kasnije došla u Srbiju. Posetila je mnoge znamenitosti i istorijski važna mesta na osnovu kojih je donela sud o našem narodu kao otpornom i snažnom, narodu koji se ne predaje. Kada smo se, na kraju njene posete, pozdravljale na aerodromu, rekla mi je da pre mene nikada nikoga nije upoznala ko dolazi iz Srbije i da je presrećna što će priču o jednom hrabrom i pravednom narodu moći da širi gde god da se nalazi.
Zato uvek ponavljam koliko je važna uloga svakog od nas, nezavisno od toga čime se bavili, u predstavljanju i promociji naše zemlje. Velika je odgovornost svakog pojedinca, jer se na osnovu njenog ili njegovog ponašanja neretko donosi sud o celom jednom narodu.

Posete stranih šefova država našoj zemlji događaji su od velike važnosti, koji se pomno prate i imaju veliki publicitet. Prilikom takvih poseta Vi ste posvećeni prvim damama. Koju posetu biste izdvojili kao izuzetno uspešnu? Da li ste sa nekom od prvih dama postali i prijatelj?

Nezahvalno je, a bilo bi pomalo i neodgovorno, da izdvojim neku posetu ili prvu damu. Sve su to važni susreti, jer je svaki susret prilika. Sa nekim prvim damama, ali i bivšim prvim damama, sam privatno u redovnom kontaktu i ta vrsta kontinuiteta vremenom gradi prijateljstva. Sa drugima, opet, imam divno izgrađen odnos koji podrazumeva razmenu oficijalnih pisama, poziva i razgovora. Meka moć u diplomatiji je važan i nedovoljno iskorišćen alat koji gradi mostove na suptilniji i decentniji način. Ona je, naravno, nemoćna pred političkim odlukama ili pritiscima i to treba imati u vidu, ali je svakako ne treba zanemariti. Verujem da će njen značaj tek biti prepoznat u godinama pred nama.

Diplomatija je, s obzirom na Vaše obrazovanje i profesionalni put, prirodna sfera vašeg interesovanja. Kako ocenjujete trenutnu situaciju u svetu i položaj Srbije u istinski uzburkanim međunarodnim odnosima? Da li je reč dijalog nestao iz većine rečnika?

Dijalog je osnova diplomatije, na njemu je zasnovana demokratija. Bez dijaloga naš svet je prazna kutija u kojoj odzvanjaju neke reči i rečenice koje ništa ne znače jer nema ko da ih čuje. Kinezi imaju zanimljivu izreku: Dabogda živeli u zanimljivim vremenima. Ova sigurno jesu. Vremena koja testiraju i naše strpljenje, naše granice, razumevanje, obrazovanje, inteligenciju, toleranciju. I kada je naša zemlja u pitanju, i globalno gledano. Godinama strpljivo građen ugled i položaj naše zemlje u svetu daje nam određenu vrstu prednosti sa kojom ne smemo da se kockamo i koju treba da održavamo i čuvamo.
Kolektivno i globalno, kao da smo u fazi u kojoj prelazimo od kakofonije monologa do privida dijaloga, što, rekla bih, može da bude opasnije od njegovog nepostojanja. Ipak, verujem i nadam se da ćemo se vratiti za pregovaračke stolove, otvoriti put dijalogu i razmeni, demonstrirajući tako najvažnije ljudske vrednosti tolerancije, međusobnog razumevanja i poštovanja.

Prošle godine imali ste niz zapaženih poseta afričkim državama, koje neguju tradicionalno dobre odnose sa našom zemljom. Kakav utisak ste poneli iz Afrike, živi li i danas ideja prijateljstva među narodima? Šta je bio osnovni cilj diplomatske turneje? Da li se zapravo obnavljaju i jačaju odnosi sa našim tradicionalnim prijateljima?

Ne mali broj puta sam čula pitanja o svrsishodnosti poseta srpske delegacije, čiji sam bila deo, afričkim zemljama, koja su često u sebi imala prizvuk nipodaštavanja. Bliska i intenzivna saradnja sa zemljama afričkog kontinenta datira još iz perioda Nesvrstanih, kada je i Tito, uz Nasera, Nehrua, Nkrumaha i Sukarna bio jedan od osnivača pokreta. Srbija ponosno nastavlja da neguje tradicionalna prijateljstva iz tog vremena i obnavlja i održava dobre odnose sa zemljama Afrike. Značaj Afrike itekako je prepoznat od strane velikih sila, pritom ovde ne mislim na period kolonijalizma.
Afrika je čudesan kontinent i ideja je da se obnove kontakti, uspostave novi, da se radi na poboljšanju razmene i saradnje. Kroz projekat ,,Svet u Srbiji“, do sada su prošli studenti iz više od 137 zemalja sveta. Svi oni sada govore srpski jezik i svojevrsni su ambasadori naše zemlje. To je ozbiljan kapital i sjajna prilika.
Prve dame Afrike su dobro povezane, aktivne i vidljive. Rekla bih da je prednost meke moći na afričkom kotinentu dobro prepoznata. One se ne bave politikom, ali su aktivno društveno angažovane i daju svoj doprinos na različitim poljima. Mi smo tu šansu prepoznali. Zanimljiva je, recimo, činjenica da sam prva prva dama Evrope koja je posetila DR Kongo. Ikada. Sa ovim me upoznala upravo prva dama DR Konga Deniz Čisekedi.
Nedugo nakon naših poseta Esvatiniju i Burundiju, imali smo istorijske uzvratne posete kralja Esvatinija i predsednika Burundija, što je rezultat posete srpske delegacije njihovim zemljama. Uverena sam da je Afrika kontinent budućnosti.

Kompletan intervju možete pročitati OVDE.