Истовремено са изградњом грандиозног сајамског комплекса у Сурчину, који ће бити епицентар саме Специјализоване изложбе 2027. године, одвија се тиши, али подједнако важан процес – културни преображај Београда. Управо он отвара врата једном новом Београду, који ће, осим модерном инфраструктуром, бити додатно обогаћен и понудом својих музеја, галерија и културних установа

Престоница Србије увелико се спрема за 2027. годину и организацију Специјализоване изложбе ЕXPO, догађаја за који се најављује да ће променити лице града и начин живота његових становника. Док се у Сурчину уз велику пажњу јавности подиже грандиозни сајамски комплекс, који ће бити епицентар саме манифестације, паралелно се одвија тиши, али подједнако важан процес – културни преображај главног града. Захваљујући томе, на сцену ступа један нови Београд, град који ће, осим модерном инфраструктуром, бити додатно обогаћен понудом својих музеја, галерија и културних установа.
ЕXPO, према свом идејном концепту и филозофији, неће бити изложба која ће на тренутак привући пажњу света – његова суштина је наслеђе. Бројне установе културе, које деценијама чувају огромно национално и светско благо, захваљујући великом државном подухвату, добиће боље услове за рад и презентацију својих збирки. Планира се и отварање нових музеја, који ће унапредити културну понуду и претворити Београд у савремени центар културног и уметничког живота. Циљ многобројних пројеката је да Београд 2027. што боље прикаже своју богату заоставштину, историју и културну традицију, али и да се створи континуум улагања у неговање баштине. ЕXPO ће тако постати прилика за стварање модерног културног оквира у којем ће Београд показати не само лице града у изградњи већ и образ метрополе која уме да чува, негује и представља своје наслеђе, не само странцима већ и генерацијама које долазе.

Историјски музеј Србије, национална кућа сећања на прохујале векове, после 62 године постојања, добиће нови дом, а као изложбени простор намењена му је зграда старе Главне железничке станице на Савском тргу. Богате збирке ове установе, која, између осталог, чува материјална сведочанства српских династија, завређују да буду адекватно презентоване. Збрика реконструкција круна, одежди и осталих инсигнија српских средњовековних владара (која је посебна тема у овом броју “Дипос магазина”), као јединствена временска капија захваљујући којој можемо изблиза да видимо династије Немањић, Лазаревић или Бранковић, само је део историјског памћења похрањеног у овој установи која свакако завређује и адекватан простор.

Уз оживљавање историјског наслеђа, Београд ради и на афирмацији својих научних великана. У том духу, глобално најпознатија београдска установа културе – Музеј Николе Тесле, која чува збирку патената, докумената и личних предмета једног од највећих изумитеља у историји човечанства, сели се у некадашњу фабрику хартије Милана Вапе у Булевару војводе Мишића, у простор чак 25 пута већи од садашњег.
Победничко решење добијено међународним конкурсом, које потписује један од најпрестижнијих светских архитектонских бироа чувене Захе Хадид, инспирисано је Теслином визијом магнетних поља и бежичног преноса енергије. Од улаза, преко сферних површина и кругова, посетиоци ће бити вођени до великог атријума, а најимпресивнији део музеја биће галерија са иконичним електричним трансформатором, капацитета 12 милиона волти. Већ сада се наслућује да ће будући Теслин музеј бити један од најатрактивнијих објеката у Београду и место где ће, на задовољство светске и домаће публике, коначно на прави и достојан начин бити презентована невероватна заоставштина чудесног генија из Смиљана.

Комплетан текст можете прочитати у нашем Дипос Магазину.