Филип Христић био је српски политичар, председник владе Кнежевине Србије, министар спољних послова, министар просвете, члан Државног савета и гувернер Народне банке. Током свог дугог живота, значајно је утицао на развој законодавства, дипломатије, просвете, културе и финансија Србије.
Рођен је у Београду 1819. године. Био је син Карађорђевог бимбаше Христе Ђорђевића који се истакао у Првом српском устанку. Како је рано остао без оца, одрастао је у сиромаштву, због чега је пре одласка на студије био познат као „син Катарине, сиромашне удове трговачке”.
Због тога што су у њиховој породици често умирала мушка деца, отац Риста је Филипа заветовао Хиландару, и намеравао да га упути на монашки пут. Међутим, Филипов пут био је другачији.
Након очеве смрти био је усвојеник, и живео и школовао се код српског митрополита Мелентија Павловића који га је препоручио кнегињи Љубици. Тако је Филип постао дружбеник синова кнеза Милоша Обреновића, Милана и Михаила. Похађао је гимназију у Крагујевцу, Лицеј је завршио у Београду а своје школовање наставио као државни питомац у Бечу и Паризу, где је на Сорбони докторирао право.

Љубица Обреновић са сином Миланом

У државној управи се, при крају владавине Александра Карађорђевића коме је био одан, запослио као комесар Дунавске комисије и постао члан Савета, а по повратку Милоша Обреновића на власт, постао његов лични секретар. Историја бележи да је за време владавине кнеза Михаила био председник владе и министар иностраних дела.
Дипломатску каријеру започео је 1851. у Цариграду као дипломатски представник. Био је делегат Србије за закључење мира са Турском, али и посланик у Бечу, Берлину и Лондону и повереник у бројним дипломатским мисијама.

Председник владе

Када је за време кнеза Михаила представљао своју владу, Христић је нагласио да министри треба да слушају кнеза и да ураде шта им кнез нареди. Била је то велика промена, јер је у доба уставобранитеља Савет контролисао министре.
Па ипак, Христић није имао прави ауторитет премијера, па су међу министрима често избијале свађе. Иако је у време његове владе одржана Преображенска скупштина, на којој су усвојени основни закони, у којима се битно мењао Турски устав из 1838., Христић је на крају ипак морао да поднесе оставку.

Гувернер Народне банке Краљевине Србије

Годину дана након оснивања Народне банке Краљевине Србије, 27. фебруара 1885., Христић је постављен за гувернера, заслужног за изградњу зграде Народне банке.
Остао је упамћен као српски дипломата, који је у своје време, први у Београду носио цилиндар, увек услужан и љубазан, и омиљена личност на Карађорђевићевом двору, а затим и на двору Обреновића.
Био је Редован члан Друштва српске словесности, Српског ученог друштва и почасни члан Српске краљевске академије, а указом краља Александра Обреновића марта 1903. године, постаје доживотни сенатор Краљевине Србије.

Краљ Александар Обреновић

Био је ожењен Даницом, ћерком београдског велетрговца и милионера Хаџи-Томе. Њихов син Милан Христић био је секретар посланства Краљевине Србије у Цариграду, изванредни посланик и опуномоћени министар ИИ класе у српском Посланству у Берлину, а праунук Јован Христић, генерални конзул у Трсту.