NAŠ BLOG

JAPAN – BUDUĆNOST U ZAGRLJAJU PROŠLOSTI

BILATERALNI ODNOSI

REPUBLIKA SRBIJA I JAPAN

Japan je ostrvska država sa najstarijim stanovništvom na svetu, a ipak jedna od tehnološki najnaprednijih zemalja na planeti. Inovacije i žeđ za stalnim usavršavanjem povezani sa japanskom kulturom, kao i  poštovanje duboko ukorenjene tradicije.

Rođendan cara kao nacionalni praznik

Iako je uloga cara u savremenom japanskom društvu ceremonijalna, institucija japanske carske porodice ima dugu istoriju koja danas liči na legendu.  Proslavljanje rođendana vrhovnog vladara kao nacionalnog praznika datira još od sredine 19. veka i neizostavan je deo savremene kulture.

Japanski car Naruhito

Tako je 23. februara obeležen i datum rođenja 126. cara Naruhita, koji je ustoličen u ponoć 1. maja. 2019. godine. Ovaj prelaz je za Japan označio početak perioda Reiva, što u prevodu znači „Prelepa harmonija“.

Savremeni Japan

Harmoničan razvoj privrede uzdigao je Japan iz pepela Drugog svetskog rata do treće ekonomske sile na svetu. Ova zemlja se može pohvaliti izuzetno obrazovanom i marljivom radnom snagom. Njena brojna i imućna populacija čini je jednim od najvećih svetskih potrošačkih tržišta.

Danas je Japan svetski lider u proizvodnji električnih uređaja i elektronike, automobila, brodova, alatnih mašina, optičke i precizne opreme, mašina i hemikalija. Najveće industrijske kompanije, imena poput Tojote, Nisana, Mazde, Sonija, Panasonika, Tošibe, Micubišija, Suzukija i Jamahe, poznate su širom sveta. Izmeštajući proizvodnju u druge zemlje, Japan je u poslednje vreme razvio i sektor usluga, koji danas igra daleko istaknutiju ulogu u ekonomiji.

Japan je najveći svetski dobavljač industrijskih robota, ali i zemlja u kojoj se oni najviše i koriste. Interesantno je da su stripovi i animacije imali veliki kulturni uticaj na interesovanje za robotiku. Roboti su često prikazani kao dečji prijatelji u mangama, uz koje su porasle brojne generacije Japanca.

Robotizacijom se prevazilazi i problem nedostatka radne snage, problema koji pogađa mnoge sektore Japana.

Život i kulturu ove ostrvske zemlje  u velikoj meri oblikovao je brzi prelaz sa dugogodišnjeg izolacionizma na globalizam. Tako je u današnjem Japanu prisutan spoj starog sveta sa novijim zapadnim praksama.

Ipak, brojne nacionalne tradicije Japana ostale su praktično nepromenjene od srednjovjekovnog razdoblja. U Japanu se često sreće tradicionalni enterijer, uživa u ceremoniji ispijanja čaja ili u kabuki pozorištu. Japan je svetski poznat po svojoj kaligrafiji i origamiju.  Iako se većina Japanaca danas oblači u zapadnom stilu, na ulici nije retkost videti ženu odevenu u kimono, naročito u dane festivala. Lepeze, obično od bambusa sa ručno oslikanim papirom, tradicionalan su deo muške i ženske nošnje.

Cvetanje trešnje

Japanci imaju duboku naklonost prema lepoti pejzaža. Drevna šintoistička religija naučila ih je da prirodne karakteristike poput planina, vodopada i šuma imaju svoje duhove, poput duša.

Proleće je u Japanu sinonim za cvetanje trešnje. Takođe je vreme za nove početke za đake i zaposlene, jer se akademska i finansijska godina računaju od 1. aprila. Kada stabla trešnje procvetaju, mnogi ljudi uživaju u hanami zabavama pod krošnjama. Trešnjin cvet simbolizuje sam ljudski život, odnosno, njegovo kratko trajanje. Ovoj pojavi posvećeno je nebrojeno mnogo pesama, književnih dela i legendi.

Zanimljivosti

  • Prvi Evropljani koji su dospeli na teritoriju današnjeg Japana su bili Portugalci, 1543. godine
  • Suši je deo japanske kulture čak od 2. veka
  • U Japanu postoji preko 100 aktivnih vulkana
  • Smatra se da broj 4 donosi nesreću
  • Klanjanje je deo komunikacije, a nakloni mogu biti formalni, veoma formalni i neformalni
  • Najpopularniji sport u ovoj zemlji je bejzbol
  • Haiku, najkraća forma poezije na svetu, potiče iz Japana
  • Otrovna riba fugu je specijalitet japanske kuhinje. Njeno pripremanje regulisano je strogim pravilima, a kuvar koji je priprema mora posedovati specijalan sertifikat
  • Jesenje posmatranje meseca, ili cukimi, je popularna zabava u Japanu. U pitanju je tradicionalan način izražavanja zahvalnosti za dobru žetvu i nade u sličnu blagodat u budućnosti