Србија на Летњим Олимпијским Играма у Паризу 2024

Олимпијске игре су не само врхунац спортских такмичења већ и прилика за нације широм света да се окупе, покажу своје вештине и уђу у историју. За Србију, ове игре су посебно важне, а очекивања су висока како би се надмашили претходни резултати и поставили нови рекорди у спорту.

Од 26. јула ове године, све очи ће бити упрте ка Паризу, граду светлости који ће по трећи пут бити домаћин Летњих олимпијских игара. Овај град, заједно са Лондоном, једини је који ће три пута угостити најбоље спортисте планете. За Србију, пут ка Паризу је већ почео, са 81 путником већ осигураним за ово престижно такмичење.

Тим Србије се припремао и трудио да оствари своје место на највећем светском такмичењу, а прва квота за Олимпијске игре остварена је још 15. октобра 2022. године, када је Зорана Аруновић прва обезбедила учешће. Ово је био почетак путовања ка Паризу, а за сада последњу визу чекирао је рвач Александар Комаров 5. априла ове године.

Велика очекивања од тима Србије на Олимпијским играма су на екипним спортовима. Одбојкашице, ватерполисти, кошаркаши и кошаркашице су обезбедили визу за Игре 2024, додајући још учесника Србије на највећој светској спортској смотри. Ово није изненађење, јер су екипни спортови одувек били узданица српског спорта.

Србија је јединствена по томе што има 96 година између првог и другог наступа нације на Олимпијским играма. Србија се први пут такмичила на Олимпијским играма 1912. године када су спринтер Душан Милошевић и маратонац Драгутин Томашевић представљали Краљевину Србију у Стокхолму. Током година, српски спортисти су бранили боје различитих југословенских држава, а самостална Србија је до сада учествовала на 4 летње и 3 зимске Олимпијаде, први пут, после готово једног века, у Пекингу 2008. године.

Србија ће се на Летњим Олимпијским Играма у Паризу први пут представити и кроз пројекат „Српска кућа“. Ово ће бити прилика да се Србија промовише као инвестициона, пословна дестинација, место богате историјске баштине, туризма, културе, традиције и гастрономије, али и привреде. “Српска кућа” ће бити смештена у парку Ла Вилет у Паризу, где ће кроз уметничку поставку представљати спортску историју Србије, резултате српских олимпијаца, достигнућа у науци и технологији, као и економски развој земље.

Једна од неизоставних традиција Олимпијских игара је штафетна бакља, која нас враћа коренима Игара. Олимпијска бакља биће упаљена 16. априла 2024. у светилишту Олимпа, у Грчкој, где су одржаване античке игре. Од маја 2024. године, 11.000 бакљоноша ће се смењивати како би прославили долазак Игара у Париз.

Док се свет припрема за спектакл у Паризу, Србија се узбуђено припрема за своје учешће на овом великом догађају. Са низом талената и посвећених спортиста, очекује се да ће Србија оставити свој траг и поносно представљати своју земљу на светској спортској сцени. Олимпијске игре су прилика да се покаже снага, издржљивост и дух заједништва и Србија је спремна да се придружи овом глобалном празнику спорта.

ИСТОРИЈАТ ОЛИМПИЈСКИХ ИГАРА

Креирање Олимпијских игара инспирисано је Античким олимпијским играма, које су се одржавале у Гимназијуму у Грчкој, од 8. века пре нове ере, до 4. века нове ере. Барон Пјер де Кубертен основао је Међународни олимпијски комитет (МОК) 1894 године, који је довео до одржавања првих модерних игара 1896. Током своје историје, Олимпијски комитет Србије основан 1910. године, дао је седам чланова МОК-а, имао је 22 председника и седморицу генералних секретара, а 18 спортиста и спортских радника Међународни олимпијски комитет одликовао је највишим признањем – „Олимпијским орденом“.

Порекло античких олимпијских игара је непознато, постоје многе легенде и митови о њиховом настанку. У једном од најпопуларнијих митова Херакле и његов отац Зевс сматрају се творцима Игара. Према легенди, Херакле је први Игре назвао “Олимпијским” и успоставио обичај да се одржавају сваке четири године. Најприхватљивији датум за почетак Олимпијских игара је 776 година пре нове ере. Ово је базирано на натписима, пронађеним у Олимпији, који садрже имена победника од 776 године п. н. е.

Прве Олимпијске игре одржане су под покровитељством Међународног олимпијског комитета, на стадиону Панатинаико у Атини, од 6. до 15. априла 1896. На играма је учествовало 14 држава и 241 такмичар, који су се надметали у 9 спортова и 43 дисциплине. Након почетног успеха, Олимпијске игре су имале потешкоћа. Игре одржане у Паризу 1900. и Сент Луису 1904. биле су у сенци светским изложбама које су у тим градовима тада одржаване. А и само трајање тих олимпијских игара говори доста: оне у Паризу трајале су пет и по месеци, а оне у Сент Луису — нешто преко четири месеца и двадесет дана. Трајање игара тако је варирало, да би се са играма у Лос Анђелесу 1932. и у Берлину 1936. усталило време трајања игара на данашњих 15 дана.

ОЛИМПИЈСКА ЗНАМЕЊА

Олимпијски покрет користи многа знамења и симболе, а свакако најпознатији симбол су олимпијски кругови. Ових пет међусобно повезаних кругова представља јединство пет насељених континената (Африка, цела Америка, Аустралија, Азија и Европа), а боје тих кругова (слева надесно: плава, жута, црна, зелена и црвена) изабране су јер свака држава света има на својој националној застави бар једну од тих боја. Олимпијски кругови су први пут представљени на Олимпијским играма 1920. године у Антверпену, првим одржаним након паузе због Првог светског рата.

Олимпијски пламен пали се у грчкој Олимпији сунчевом светлошћу уз помоћ конкавног огледала. Затим тако настали пламен на олимпијској бакљи носе хиљаде тркача, штафетно, преко свих континената, до града у којем ће се одржавати олимпијске игре. На крају се пламен доноси до истакнутог места на олимпијском стадиону на ком ће горети за време одржавања игара.