РЕПУБЛИКА СРБИЈА И САВЕЗНА РЕПУБЛИКА НЕМАЧКА

Дас Ланд дер Дицхтер унд Денкер (земља песника и мислилаца), домовина Бундеслиге и Шумахера, БМW-а и Мерцедеса – Савезна Република Немачка – данас је водећи партнер Србије на путу ка Европској унији.  Вишеслојне и динамичне односе између две земље градили су још српски војници у редовима хабсбуршких армија, досељеници у Панонској низији у време Марије Терезије, трговци и занатлије који су путовали са обе стране Дунава и српски интелектуалци који су се школовали у европским градовима у 19. и 20. веку. Иако су у светским ратовима две државе биле на супротним странама, немачки утицај се вековима огледао у бројним сферама српског друштва: праву, законодавству, језику, науци, образовању и култури.

Допринос Вука Караџића

Поред тога што је остварио значајан реформаторски утицај у Србији, Вук Стефановић Караџић увео је на велика врата српску књижевност у Европу преко немачких интелектуалних кругова.

Његово дело наишло је на изузетну наклоност немачке књижевне елите. Био је пријатељ Јакоба Грима, који је заједно са братом Вилхелмом касније постао славни издавач немачких народних бајки. Јакоб је наговорио Вука Караџића да објави проширено издање своје збирке српских народних песама.  Вук Караџић је био чест гост у Гримовој кући у Немачкој. Грим је подстакао и његову ћерку Мину да преведе јужнословенске бајке на немачки језик. И сам је учио српски, који је тако добро упознао да је први превео наше народне песме и популаризовао их чак и ван граница Немачке.

Велики песник Гете такође је био одушевљен српском поезијом. Очаран нарочито лириком Хасанагинице, у преводу је успео да задржи и ритам оригиналне верзије. Захваљујући његовим препорукама, српска усмена поезија је постала веома читана у салонима Немачке.

Незаобилазна личност за Србију у овом периоду био је и Леополд фон Ранке, један од најпознатијих историчара свог доба. За њега је ослобађање Србије од отоманске империје била интересантна тема. Ранке је 1829. објавио књигу “Српски устанак”, која је привукла велику пажњу у Европи и допринела да се њена јавност упозна са историјом српског народа.

Берлински процес као подршка европским интеграцијама

Новија политичка орјентација Србије усмерена је ка придруживању Европској унији у којој Немачка, као једна од највећих економија света, игра кључну улогу. Марта 2012. године Србија је постала званичан кандидат за чланство. Посвећеност Немачке евроинтеграцијама Србије додатно је потврђена кроз иницирање и активну подршку Берлинском процесу. Овај механизам покренут је одржавањем прве конференције у Берлину 2014. године и предвиђен је као помоћни инструмент за земље Западног Балкана. У њему не учествују све чланице, већ државе које исказују највеће интересовање за овај регион – Немачка, Француска, Аустрија и Италија, уз подршку Словеније и Хрватске. Циљ деловања у овим оквирима је унапређење регионалне сарадње, али и функционално интегрисање региона у Европску унију у периоду док се не реализује и институционално повезивање.

Привредна сарадња Србије и Немачке

Заједнички став о прикључењу Србије Европској унији рефлектује се и на интензивирање економске, а посебно трговинске сарадње у последње две деценије. Немачка је већ дужи низ година најважнији привредни партнер Србије у Европској унији, а самим тим и у светским оквирима. Поред тога што је највећи билатерални донатор, Немачка је међу пет највећих страних инвеститора у Србији.

Једна од кључних области инвестиционе сарадње је сектор аутомобилске индустрије, у ком су активне компаније Леони, Дрекслмајер, Грамер, Норма група и Континентал. Веома су важна и улагања Сименса и Вакер Нојсона, произвођача лаких грађевинских и пољопривредних машина. Компанија Фалке инвестирала је у производњу чарапа, док је у сектору прераде хране компанија Меггле преузела крагујевачку млекару Младост. Лидл је први немачки малопродајни дисконтни трговински ланац у Србији, а у нашој земљи послује и једна од највећих трговинских фирми на свету – Метро. Према проценама, око 400 немачких компанија данас у Србији запошљава око 60.000 радника. Њихови производи у великом проценту учествују у извозу Србије и унапређују њен спољнотрговински биланс.

Ставови обе стране су да је потребно искористити све потенцијале за даље унапређење привредне сарадње.

ДИПОС и Немачка школа у Београду

Један од стожера немачке културе и образовања у Србији је и Немачка школа Београд, која је закупац непокретности којом управља Дипос.

Деутсцхе Сцхуле Белград је део је интернационалне мреже од 143 немачких иностраних школа широм света, као и преко 1.000 образовних институција и немачких одељења у државним школама. Од изузетног је значаја за целокупну друштвену јавност као фактор развоја  српско-немачке сарадње у најширем смислу.

У контексту неговања вишегодишњих добрих односа са овом институцијом, али и доприноса унапређењу билатералних односа Републике Србије са Савезном Републиком Немачком, са изузетним задовољством смо ове године наставили дугогодишњу сарадњу са овом установом закључењем Уговора о закупу непокретности у елитном делу општине Савски венац, коју ће школа користити за потребе вртића и предшколске установе.

Представници Немачке школе у Београду и Друштва за изнајмљивање некретнина „Дипос“ д.о.о. Београд