REPUBLIKA SRBIJA I SAVEZNA REPUBLIKA NEMAČKA

Das Land der Dichter und Denker (zemlja pesnika i mislilaca), domovina Bundeslige i Šumahera, BMW-a i Mercedesa – Savezna Republika Nemačka – danas je vodeći partner Srbije na putu ka Evropskoj uniji.  Višeslojne i dinamične odnose između dve zemlje gradili su još srpski vojnici u redovima habsburških armija, doseljenici u Panonskoj niziji u vreme Marije Terezije, trgovci i zanatlije koji su putovali sa obe strane Dunava i srpski intelektualci koji su se školovali u evropskim gradovima u 19. i 20. veku. Iako su u svetskim ratovima dve države bile na suprotnim stranama, nemački uticaj se vekovima ogledao u brojnim sferama srpskog društva: pravu, zakonodavstvu, jeziku, nauci, obrazovanju i kulturi.

Doprinos Vuka Karadžića

Pored toga što je ostvario značajan reformatorski uticaj u Srbiji, Vuk Stefanović Karadžić uveo je na velika vrata srpsku književnost u Evropu preko nemačkih intelektualnih krugova.

Njegovo delo naišlo je na izuzetnu naklonost nemačke književne elite. Bio je prijatelj Jakoba Grima, koji je zajedno sa bratom Vilhelmom kasnije postao slavni izdavač nemačkih narodnih bajki. Jakob je nagovorio Vuka Karadžića da objavi prošireno izdanje svoje zbirke srpskih narodnih pesama.  Vuk Karadžić je bio čest gost u Grimovoj kući u Nemačkoj. Grim je podstakao i njegovu ćerku Minu da prevede južnoslovenske bajke na nemački jezik. I sam je učio srpski, koji je tako dobro upoznao da je prvi preveo naše narodne pesme i popularizovao ih čak i van granica Nemačke.

Veliki pesnik Gete takođe je bio oduševljen srpskom poezijom. Očaran naročito lirikom Hasanaginice, u prevodu je uspeo da zadrži i ritam originalne verzije. Zahvaljujući njegovim preporukama, srpska usmena poezija je postala veoma čitana u salonima Nemačke.

Nezaobilazna ličnost za Srbiju u ovom periodu bio je i Leopold fon Ranke, jedan od najpoznatijih istoričara svog doba. Za njega je oslobađanje Srbije od otomanske imperije bila interesantna tema. Ranke je 1829. objavio knjigu “Srpski ustanak”, koja je privukla veliku pažnju u Evropi i doprinela da se njena javnost upozna sa istorijom srpskog naroda.

Berlinski proces kao podrška evropskim integracijama

Novija politička orjentacija Srbije usmerena je ka pridruživanju Evropskoj uniji u kojoj Nemačka, kao jedna od najvećih ekonomija sveta, igra ključnu ulogu. Marta 2012. godine Srbija je postala zvaničan kandidat za članstvo. Posvećenost Nemačke evrointegracijama Srbije dodatno je potvrđena kroz iniciranje i aktivnu podršku Berlinskom procesu. Ovaj mehanizam pokrenut je održavanjem prve konferencije u Berlinu 2014. godine i predviđen je kao pomoćni instrument za zemlje Zapadnog Balkana. U njemu ne učestvuju sve članice, već države koje iskazuju najveće interesovanje za ovaj region – Nemačka, Francuska, Austrija i Italija, uz podršku Slovenije i Hrvatske. Cilj delovanja u ovim okvirima je unapređenje regionalne saradnje, ali i funkcionalno integrisanje regiona u Evropsku uniju u periodu dok se ne realizuje i institucionalno povezivanje.

Privredna saradnja Srbije i Nemačke

Zajednički stav o priključenju Srbije Evropskoj uniji reflektuje se i na intenziviranje ekonomske, a posebno trgovinske saradnje u poslednje dve decenije. Nemačka je već duži niz godina najvažniji privredni partner Srbije u Evropskoj uniji, a samim tim i u svetskim okvirima. Pored toga što je najveći bilateralni donator, Nemačka je među pet najvećih stranih investitora u Srbiji.

Jedna od ključnih oblasti investicione saradnje je sektor automobilske industrije, u kom su aktivne kompanije Leoni, Drekslmajer, Gramer, Norma grupa i Kontinental. Veoma su važna i ulaganja Simensa i Vaker Nojsona, proizvođača lakih građevinskih i poljoprivrednih mašina. Kompanija Falke investirala je u proizvodnju čarapa, dok je u sektoru prerade hrane kompanija Meggle preuzela kragujevačku mlekaru Mladost. Lidl je prvi nemački maloprodajni diskontni trgovinski lanac u Srbiji, a u našoj zemlji posluje i jedna od najvećih trgovinskih firmi na svetu – Metro. Prema procenama, oko 400 nemačkih kompanija danas u Srbiji zapošljava oko 60.000 radnika. Njihovi proizvodi u velikom procentu učestvuju u izvozu Srbije i unapređuju njen spoljnotrgovinski bilans.

Stavovi obe strane su da je potrebno iskoristiti sve potencijale za dalje unapređenje privredne saradnje.

DIPOS i Nemačka škola u Beogradu

Jedan od stožera nemačke kulture i obrazovanja u Srbiji je i Nemačka škola Beograd, koja je zakupac nepokretnosti kojom upravlja Dipos.

Deutsche Schule Belgrad je deo je internacionalne mreže od 143 nemačkih inostranih škola širom sveta, kao i preko 1.000 obrazovnih institucija i nemačkih odeljenja u državnim školama. Od izuzetnog je značaja za celokupnu društvenu javnost kao faktor razvoja  srpsko-nemačke saradnje u najširem smislu.

U kontekstu negovanja višegodišnjih dobrih odnosa sa ovom institucijom, ali i doprinosa unapređenju bilateralnih odnosa Republike Srbije sa Saveznom Republikom Nemačkom, sa izuzetnim zadovoljstvom smo ove godine nastavili dugogodišnju saradnju sa ovom ustanovom zaključenjem Ugovora o zakupu nepokretnosti u elitnom delu opštine Savski venac, koju će škola koristiti za potrebe vrtića i predškolske ustanove.

Predstavnici Nemačke škole u Beogradu i Društva za iznajmljivanje nekretnina „Dipos“ d.o.o. Beograd