НАШ БЛОГ

ПОДРШКА КОЈА ПРЕВАЗИЛАЗИ ПОЈАС И ПУТ

БИЛАТЕРАЛНИ ОДНОСИ

РЕПУБЛИКА СРБИЈА И НАРОДНА РЕПУБЛИКА КИНА

Древна, мистериозна и прелепа Кина је последњих неколико деценија преузела и једну од главних улога на светској економској и политичкој сцени. Са просечним годишњим економским растом од 10% у последњих 30 година, ова држава са 1,4 милијарде становника данас представља другу економију света.

Кина је највећи светски произвођач алуминијума и челика. Кинеске технолошке компаније брзо су постале лидери на глобалном тржишту. Она је светски лидер у соларној технологији. Пекинг је један је од најмоћнијих градова света у економском и дипломатском погледу и један од водећих светских центара на пољима образовања, пословања, науке и технологије. Пекиншка Финансијска улица (Финанце Стреет) важи за главну финансијску улицу света.  Град Шангај је глобални центар за иновације и транспорт и најпрометнија теретна лука на свету. Кина је светска фабрика која је доказала да су економска чуда могућа.

Савремена Кина је истовремено поносна на своју цивилизацију, културу, језик и уметност. ,,Четири велика проналаска“ древне кинеске цивилизације је популарни назив за компас, барут, папир и штампу, док су акупунктура, ватромет, мастило, порцелан, само неке од њених тековина без којих не можемо замислити савремени живот.

Билатерални односи Србије и Кине

Званични дипломатски односи Федеративне Народне Републике Југославије и Кине успостављени су 1955. године. Њихову историју карактерише узајамна подршка у спољнополитичком и економском погледу, потврђена разменама посета државних делегација на различитим нивоима. Прву посету Кини остварио је председник Јосип Броз Тито 1977. године, док је узвратна посета високе партијско-државне делегације НР Кине, на челу са Хуа Гуофенгом, председавајућим ЦК КП Кине и премијером Државног савета одржана 21-28. августа 1978. године. Први кинески председник који је боравио у званичној посети Београду био је Ли Сјенњен августа 1984. године.  У складу са препознатим значајем сарадње, односи са Кином за Србију су добили приоритет у развоју спољне политике, поред односа са Европском унијом, Руском Федерацијом и Сједињеним Америчким Државама.

Народна Република Кина је дала подршку Србији у очувању територијалног интегритета и није признала независност самопроглашене државе Косово. Ова земља је такође гласала и против пријема Косова у УНЕСЦО 2015. године.

Иницијатива Појас и пут

Док саму себе унапређује, Кина нуди и програм сарадње другим земљама ради остварења заједничког развоја. Резултат оваквог начина размишљања је Иницијатива ,,Појас и пут’’, нови механизам за постизање синергије на међународном нивоу, која има за циљ и економску и културну повезаност и сарадњу Азије, Европе и Африке.

Првобитно најављен 2013. године са циљем обнављања древног Пута свиле који је повезивао Азију и Европу, опсег пројекта је током година проширен тако да укључује нове територије и развојне иницијативе. Пројекат укључује изградњу велике мреже путева, железничких пруга, поморских лука, електроенергетских мрежа, нафтовода и гасовода и повезаних инфраструктурних објеката. Укључен је у Устав Народне Републике Кине 2017. године. Један је од највећих инвестиционих пројеката у историји који обухвата више од 68 земаља са 60% светске популације и приближно 35% глобалне економије.

Након што су Србија и Кина потписале уговоре о сарадњи за заједничку изградњу пројеката у оквиру Иницијативе Појас и пут, трговина двеју земаља се брзо повећала и доживела је раст. Вредност пројеката у којима су учествовала кинеска предузећа достигла је неколико милијарди америчких долара. Неки од најзначајнијих су  Пупинов мост, деоница Коридора 10 и 11, обилазница око Београда, инвестиције у РТБ Бор и смедеревску Железару, као и изградња брзе пруге Београд–Будимпешта.

Древни Пут свиле некада је доносио и више од трговине – размену знања, открића и културе, па тако је и нови донео помоћ и подршку кинеских стручњака и опреме током првих дана борбе против пандемије вируса ЦОВИД-19. Србија и Кина су заједно изградиле две лабораторије ,,Ватрено око”,а кинески стручњаци били су у Србији 82 дана у време епидемије, што је било од великог значаја за сузбијање пандемје у нашој земљи.

Даљи заједнички допринос очувању међународног права и правде

Настављајући традиционалну пријатељске односе, у писму упућеном председнику Србије Александру Вучићу јула 2020. године председник Народне Републике Кине Си Ђинпинг навео је да упркос епидемији коронавируса, односи Србије и Кине даље напредују.

– Поклањам велику пажњу развоју кинеско-српских односа и спреман сам да, заједно са Вама, улажем напоре за непрекидно продубљивање билатералних пријатељских односа и сарадње у различитим областима, као и у очување међународног права и правде, како бисмо дали свој активан допринос изградњи заједничке судбине човечанства”, пише у писму председника Сија.

Председник Републике Србије, Александар Вучић и Председник Народне Републике Кине, Си Ђинпинг