РЕПУБЛИКА СРБИЈА И РЕПУБЛИКА ИРАН

На простору данашњег Ирака смењивале су се бројне цивилизације, а област између Тигра и Еуфрата сматра се колевком цивилизације и постојбином писма, поезије и закона.
Најпре је био колевка најраније познате цивилизације Сумера. Нова акадска цивилизација, Асирија, уздигла се у северном Ираку. До 19. века п. н. е. у јужном Ираку основана и аморитска држава Вавилонија. Арапско-исламска освајања у 7. веку донела су ислам на ово подручје, као и велики прилив Арапа и Курда. Абасидски калифат је у 8. веку основао град Багдад као своју престоницу. Наредних пет векова овај град био је водећа метропола у арапском и муслиманском свету, мултикултурални центар који је на свом врхунцу имао више од милион становника и био град науке током исламског златног века.

Па ипак, у 13. веку уништили су га Монголи током опсаде, заједно са Абасидским калифатом и Кућом мудрости која је поседовала бројне драгоцене историјске документе.
Неки историчари верују да су Монголи уништили велики део система за наводњавање који је одржавао Месопотамију, док други сматрају да је засољавање земљишта довело до пропасти пољопривреде.
У 16. веку, територија Ирака пала је под отоманску власт и остала под њом све до Првог светског рата, када земља постаје протекторат Велике Британије и добија назив Држава Ирак.
1932. године Ирак је добио независност од Уједињеног Краљевства. Монархија је збачена 1958. године, када је Ирак иступио из Багдадског пакта и обновио дипломатске односе са СССР-ом.
Односе између Србије и данашњег Ирака карактеришу пријатељство, разумевање и међусобна подршка. Држава Ирак није признала једнострано проглашену независност Косова.
Актуелна ситуација у Ираку великим делом утиче на динамику развоја односа у разним областима, али постоји обострана воља за јачање и унапређење свеукупне сарадње између две државе.

Град из „Хиљаду и једне ноћи“

Багдад (у преводу Божји дар) је главни град Ирака, и други највећи град у југозападној Азијии после Техерана. 762. године халиф Ел Мансур изабрао је Багдад за престоницу абасидске династије, док је за време Харуна ел Рашида овај град доживео највећу славу описану и у делу „Хиљаду и једна ноћ“. Био је један од најбогатијих и највећих градова на свету. У врло кратком времену од свог оснивања, развио се у значајан културни, трговачки и научни центар. Град је био седиште неколико значајних академских институција, а током позног средњег века, сматран је једним од највећих градова света.

Једна од најстаријих грађевина Багдада је Абасидска палата, која је део историјског центра града са Сокак-сарајем и медресом ал-Мустансирија. Џамија ал-Казимија из 15. века налази се у предграђу Багдада. У њој је сахрањен седми и девети шиитски имам (од дванаест највећих), због чега се сматра једним од најважнијих шиитских светилишта на свету.

Еп о Гилгамешу

Са територије Ирака потиче и Еп о Гилгамешу, најстарији еп на свету. Пронађен је у Ниниви у 19. веку, у библиотеци владара Асурбанипала и исписан клинастим писмом на 12 плоча.

Део табле са записом Епа о Гилгамешу

Сумерско дело о хероју-краљу Гилгамешу од Урука, владару из трећег миленијума п. н. е. који је једном трећином човек, а две трећине бог, заправо је прича која говори о његовом духовном сазревању и трагању за спознајом и могућности вечног живота.

Најстарија љубавна песма на свету

1880. године у Нипуру, регији која такође припада територији данашњег Ирака, пронађена је песма написана у осмом веку пре наше ере, на сумерској глиненој плочи која стаје на длан. Речи љубави данас се чувају у музеју у Истанбулу, а историчари тврде да је их је рецитовала млада свештеница заљубљена у сумерског краља Шу-Сина, четвртог владара династије Ур, који је владао између 2037. и 2029. године пре наше ере. Први стих ове сумерске песме гласи: „Младожењо драг моме srcу, велика је твоја лепота, слатка попут меда“.
Према старом сумерском веровању краљ је имао свету дужност да сваке године ожени свештеницу. Ритуал светог брака је подразумевао сједињење два божанства, обично богиње Иштар и Тамуза. Како свештеница симболизује Иштар, богињу плодности а краљ представља Тамуза, бога природе, ова песма је позната и као „Химна љубави Иштар и Тамуза“.