REPUBLIKA SRBIJA I ISLAMSKA REPUBLIKA IRAN

Republika Srbija i Islamska Republika Iran imaju tradicionalno dobre bilateralne odnose koje karakterišu  redovni kontakti zvaničnika i uzajamna podrška u međunarodnim organizacijama. Od naročitog značaja za našu zemlju je činjenica da Iran ne priznaje jednostrano samoproglašenu nezavisnost juže sprske pokrajine Kosova i Metohije, hrabro poštujući rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija.

DIPLOMATSKE AKTIVNOSTI

Počeci diplomatske komunikacije datiraju još od 19. veka. Novokrunisanom kralju Srbije Milanu Obrenoviću čestitku je 1882. godine uputio šahinšah Persije Naser al-Din Šah Kađa. 1919. godine Iran je zvanično priznao Kraljevinu Jugoslaviju. Iste godine je kraljevska vlada odobrila otvaranje Generalnog konzulata Persije u Beogradu. Mihailo L. Đurić, potpredsednik tadašnje Trgovačke komore u Beogradu, obavljao je dužnost počasnog konzula.

Direktni diplomatski odnosi između Jugoslavije i Irana uspostavljani su početkom oktobra 1937. godine. Jugoslovensko diplomatsko predstavništvo je bilo jedno od ukupno 20 stranih diplomatskih misija koje su delovale u Teheranu.

Nakon pobede Islamske revolucije u Iranu nastavljani su prijateljski i aktivni odnosi dveju zemalja. Mnogobrojne posete visokih zvaničnika, šefova država, premijera, ministara i predsednika parlamenata doprinele su poboljšanju diplomatskih, političkih, ekonomskih i kulturnih odnosa između dve države.

PERSIJSKO NASLEĐE

U svetu je Iran bio poznat pod imenom Persija još od 6. veka pre n.e. pa sve do 1935. godine. Nakon Islamske revolucije 1979. godine ustanovljen je novi naziv – Islamska Republika Iran, koji je danas u zvaničnoj upotrebi.

Iran je jedna od zemalja sa velikim brojem mesta koja su na UNESCO listi svetske kulturne baštine.   Teheran je grad muzeja čije kolekcije na najbolji način predstavljaju različite istorijske periode, od kojih značajan deo potiče iz Persepolisa.

Gradnja Persepolisa počela je u VI veku pre nove ere. U biblijskom Starom zavetu opisano je podizanje ovog kompleksa, sa detaljnim podacima o tome koji narodi su učestvovali u poduhvatu i iz kojih sve krajeva poznatog sveta je donošen materijal za gradnju. Grad je 330. pre naše ere, nakon osvajanja, zapalio Aleksandar Veliki.

Danas ovo nalazište posećuje veliki broj domaćih i stranih turista. Veliku atrakciju predstavlja ,,Veliko stepenište”, sa reljefima podanika Persijskog carstva prikazanim u prirodnoj veličini kako prinose darove caru.

KULTURNA SARADNJA SA SRBIJOM

Kultura je jedna od okosnica razvoja savremenog Irana, a izgradnji odnosa sa Srbijom u ovom smislu u velikoj meri doprinosi i Kulturni centar ove zemlje u Beogradu.

Kulturna delatnost Srbije kontinuirano se predstavlja na manifestacijama u Iranu. Tako je nekoliko srpskih izdavača nedavno učestovalo na prvom virtuelnom Međunarodnom Teheranskom sajmu knjiga. Takođe,  film „Govori da bih te video“ Marije Stojnić iz Srbije, dobitnik brojnih nagrada na ‎svetskim kao i ‎domaćim festivalima, učestvovao je na 14. Međunarodnom festivalu ‎dokumentarnog filma „Bioskop ‎istine“ (Cinema Vérité) u Teheranu.

S druge strane, srpska publika je imala priliku da se upozna sa delima umetnosti i kulture Irana. Kratkometražni iranski film „Drugi“ prikazan je u okviru takmičarskog ‎programa Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala „Kustendorf“.  Na svečanom zatvaranju 50. Zlatnog pera Beograda – 15. Međunarodnog bijenala ilustracije bilo je čak 17 iranskih umetnika, a Velika nagrada Zlatnog pera Beograda dodeljena je ‎Nušin Sadegijan iz ‎Irana, dok je jedna od ‎tri nagrade Međunarodno zlatno pero Beograda ‎uručena Samane Salavati, takođe iz ‎Irana.‎ Na festivalu jezičkih manjina sveta „Sinergija“ održanom u Novom Sadu nastupila je pozorišna trupa „Kotal“ iz grada ‎Tabriza sa dve predstave „Opera kostiju“ i Mala crna ribica  reditelja Jakuba Sadega Džamalija.‎ Veče uoči Dana pobede Islamske revolucije 2019. godine, koji se ‎obeležava kao Dan državnosti Islamske Republike Iran, u galeriji Biblioteke grada ‎Beograda otvorena je izložba iranske kaligrafije čiji je gost bio istaknuti iranski majstor ‎kaligrafije i profesor na Teheranskom univerzitetu Mohsen Ebrahimi.‎‎

ZANIMLJIVOSTI O IRANU

• Sport polo nastao je u starom Persijskom carstvu
• Iran je jedan od najvećih proizvođača šafrana
• Persijska mačka jedna je od najstarijih vrsta mačaka
• U glavnom gradu Teheranu živi više od 14 miliona stanovnika
• Pustinjska klima preovladava skoro polovinom teritorije Irana
• U Persijskom zalivu nalazi se skoro 60% svetskih rezervi nafte, od čega je 10% u Iranu
• 70% ukupne populacije od 80 miliona stanovnika je mlađe od 30 godina
• Tradicija izrade persijskih tepiha stara je preko 2.500 godine. Ove svetski čuvene rukotvorine su među najznačajnijim izvoznim artiklima Irana.