РЕПУБЛИКА СРБИЈА И РЕПУБЛИКА БУГАРСКА

Док су током историје односи српског и бугарског народа били повремено бурни, јер су се две земље с времена на време бориле за територијалну превласт, данашњи билатерални односи су веома добри, а политички дијалог на највишем нивоу је интензиван и садржајан.

СРЕДЊИ ВЕК И ОСЛОБАЂАЊЕ ОД ТУРАКА

Српско-бугарски билатерални односи развили су се још у времену оснивања бугарске и српске државе. Током дуге историје бележили су успоне и падове. Државе су се, поводом различитих геополитичких интереса, често налазиле на супротним странама. Зато су политички бракови између српског и бугарског племства били чести. Један од најзначајнијих међу њима свакако је брак цара Душана и бугарске принцезе – касније царице Јелене Страцимировић-Немањић.

У 15. веку, падом под турско ропство, оба народа нашла су се у истој, потчињеној позицији, а становништво Србије и Бугарске трпело је многе репресије турске власти.

Nikopoljska bitka

До конкретних ослободилачких покрета два народа долази 1804. године. Многи Бугари прикључили су се српским устаницима, а након Другог српског устанка, посебно за време кнеза Михаила Обреновића, долази до блиске сарадње Србије са бугарским побуњеницима. У Београду је била формирана и бугарска чета која је била обучавана за ослободилачки рат у Бугарској.

У истанбулском предграђу Сан Стефан, 3. марта 1878. године, потписан је Санстефански мировни уговор између Русије и Османског царства. Тиме је завршен руско-турски рат од 1877-1878. године, а Бугарска је поново, након петовековног ропства, обновила своју државност. Због тога је Дан ослобађања Бугарске од османске владавине – 3. март проглашен националним празником.

Бугарски војници бајонетима заузимају османлијске положаје (извор: Wikipedia)

Историја бележи да су званични дипломатски односи наше две земље успостављени 18. јануара 1879. године. У јулу исте године кнез Милан именовао је свог првог дипломатског агента и генералног конзула у Софији, генерала Саву Грујића, а ађутант бугарског кнеза Александра Батенберга послат је у Ниш.

БИЛАТЕРАЛНИ ОДНОСИ ДАНАСДанашњи односи Србије и Бугарске остали су добри, иако су били пољуљани када је Бугарска званично признала независност Косова и Метохије. Од 2007. године Бугарска је чланица Европске уније и од тада континуирано подржава чланство Србије у тој организацији. По обиму размене, Бугарска спада међу значајније трговинске партнере Србије.

НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ

О честим везама, различитим облицима комуникације и сарадње два веома блиска народа, сведоче многобројне материјалне и духовне вредности.
Бугарска национална мањина је мост пријатељства између Србије и Бугарске и једна је од најбоље интегрисаних националних мањина у Републици Србији.
Користи право на употребу сопственог језика и писма, право на образовање на матерњем језику, право на одржавање веза са матицом, право на очување културних посебности и право на информисање на матерњем језику.

У Димитровграду и Босилеграду Бугари чине већину становништва. У овим општинама бугарски језик је у службеној употреби, а Србија је признала и штити бугарски језик у складу са Европском повељом о регионалним и мањинским језицима на том подручју.
Тако се предмет бугарски језик с елементима националне културе изучава у пет основних школа у Србији , а бугарски језик се проучава у оквиру студијске групе Бугарски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду.

БУГАРСКИ ГЛАВНИ ГРАД ЧУВА МОШТИ СРПСКОГ КРАЉА МИЛУТИНА

Од друге половине XV века у Бугарској се чувају мошти српског Краља Милутина. Налазе се у центру Софије, у цркви Свете Недеља, која се још назива и ,,Свети Краљ”. Краљ Милутин је, као светитељ, и данас веома поштован од стране бугарске цркве и народа и слави се сваке године 30. октобра.