Београд, град на води који је дуго без воде! Овим речима је Богдан Богдановић, познати архитекта, професор и визионар, описао свој вољени град осамдесетих година прошлог века.

Београд, као град на ушћу две важне реке, живео је дуго поред воде, али далеко од ње. Идеја да се искористи овај положај постојала је још од времена кнеза Милоша, али је остварена тек деценијама касније, кроз пројекат “Београд на води” који је покренуо председник Србије Александар Вучић.

У 16. веку, Београд је имао две луке – трговачку на Дунаву и војну на Сави. Током 18. века, Аустроугарска осваја град, што покреће пресељење хришћанског становништва на савску обалу, где се већ налазило насеље Савско село.

Урбанизација Савамале започиње почетком 19. века, под вођством кнеза Милоша Обреновића, који је препознао потенцијал савске обале и преселио трговачки део града на тај простор. Иако су иницијални планови за изградњу абаџијске чаршије наишли на отпор, кнез Милош је, бесан, наредио пресељење целог краја у Палилулу, где је подигнута чаршија са 46 дућана.

Савамала постаје језгро града, са многим важних грађевина које су ницале дуж Топчидерског друма, попут Совјета, Вазнесењске цркве и Министарства финансија.

Развој железнице и изградња Железничке станице 1884. године, као и Железничког моста на Сави, доприносе даљем ширењу града ка рекама. Насипање Баре Венеције омогућило је изградњу Београдског сајма, а венецијанско насеље постаје део Савамале.

Током времена, развој инфраструктуре попут железнице и изградња нових насеља утицали су на промене у градском ткиву, али идеја о спуштању града ка рекама није била заборављена. Измештање железничке станице, планови за ширење ка западу и уређење приобаља били су део разних урбанистичких планова, али су се често суочавали с препрекама и отпором.

Иако су постојали планови попут Генералног плана из 1923. за спуштање града на реке, многи од њих нису реализовани. Чак ни изградња станице Прокоп није довела до остварења снова о вароши на води.

Пројекат “Еурополис – град на рекама” из деведесетих година остао је неостварен, али је покренуо дискусију о ревитализацији Савамале и Баре Венеције.

Почетком 21. века, пројекат “Београд на води” коначно је заживео. Упркос изазовима као што су политичка нестабилност и пандемија, радови су започети и данас Београд на води представља један од највећих мешовитих пројеката у Европи.

Стамбене и пословне зграде, тржни центар, хотели – све то чини нови урбани центар Београда. Након готово два века, град се поново приближио својим рекама, дарујући својим становницима модеран и функционалан простор за живот и рад.

Београд на води није само архитектонски пројекат, већ симбол трансформације и обнове града, показујући да је визија и упорност кључна за остварење великих урбанистичких идеја.

Текст из последњег броја ДИПОС магазина, више на: https://dipos.rs/wp-content/uploads/2024/01/DIpos2023_small-1.pdf