Владан Ђорђевић био је српски политичар, дипломата, лекар, официр и књижевник. Ђорђевић је био и председник министарског савета Краљевине Србије, санитетски пуковник, оснивач Црвеног крста Србије и Српског лекарског друштва.

Владан Ђорђевић

 

Биографија

Владан је рођен у Београду 1844. године, у духу грчко-цинцарске културе мајчине породице, крштен је као Хипократ, са жељом родитеља да буде лекар, и то име носио је све до матуре, када на предлог Ђуре Даничића почео да користи име Владан.
Гимназију је завршио у Београду, а под утицајем Јосифа Панчића студирао је медицину у Бечу, где је и докторирао и био први школовани хирург у Србији.
Остало је забележено да је на опелу Вуку Караџића, Александар Сандић, као дугогодишњи Вуков пријатељ, одржао дугачки говор а да је после опела, у грчкој капели, говорио тада још бечки студент, Владан Ђорђевић.
Да би усавршио своје хируршко знање, уз допуштење српске владе, учествовао је француско-пруском рату и у близини Франкфурта организовао ратну болницу, што му је донело војни чин и похвале хирурга Лангебека.

 

 

 

Повратак  у Србију

Након повратка у Србију једно време радио је као приватни лекар, затим је примљен у српску војску у којој постаје први санитетски пуковник, и од 1873. године обављао је дужност личног лекара кнеза Милана.
Један је од оснивача Српског лекарског друштва, Црвеног крста у Србији и покретач часописа „Српски архив” за целокупно лекарство.
Основао је и био први управник Војне болнице у Нишу од 1878., и начелник и велики реформартор цивилног санитета Србије. На његову иницијативу основано је и Прво београдско друштво за гимнастику и борење.

 

Политичко-дипломатска каријера

Као председник Београдске општине од 1884. до 1888. године, Ђорђевић је иницирао увођење јавне расвете, канализације и водовода и калдрмисање београдских улица. Изместио је гробље са Ташмајдана на Ново гробље, које су многи памтили и као Владановац.
Био је и министар просвете и привреде у влади Николе Христића, након чега закорачује и у свет дипломатије.

Службовао је као посланик Србије у Атини од 1891. и у Цариграду од 1894. године, где је значајно допринео постављању српских владика у Македонији.
Некико година касније постаје и председник владе и министар иностраних дела. Иако је његова влада радила на стишавању жестоких партијских борби, економском напретку Србије и јачању њене војске, Ђорђевић је поднео оставку после најаве женидбе краља Александара Драгом Машин.

Краљ Александар и Владан Ђорђевић

Због наводног објављивања државних тајни у књизи „Крај једне династије“ Ђорђевић је 1906. године провео у затвору шест месеци, а у току Првог светског рата био је у аустријској конфинацији, ради русофилства од анексионе кризе из 1908. године.

 

Стваралаштво

Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 23. јануара 1888, а за редовног 15. новембра 1892.
Двадесет пет година др Ђорђевић је био главни уредник и бринуо се о финансирању „Српског архива“, једаног од најстаријих и најдуговечнијих медицинских часописа у свету, који и данас излази.
Писао је и на историјске теме, као и романе, приповетке, песме и драме.

Владан Ђорђевић је преминуо последњег дана августа 1930. у санаторијуму у Бадену, усамљен стар и болестан у 86 години живота. Држава је о свом трошку „без помпе и галаме“, сахранила овог српског великана у Београду.
У оквиру прославе стогодишњице војне болнице, у децембру 1938.године, у кругу Главне војне болнице му је откривен споменик, а Српска академија наука и уметности је 2020. годину прогласила годином Владана Ђорђевића, када је у Галерији САНУ одржана изложба „Владан Ђорђевић: портрет неуморног ствараоца”.