РЕПУБЛИКА СРБИЈА И ДРЖАВА ПАЛЕСТИНА

“СВЕ ШТО ЖЕЛИМ СВОЈОЈ ЗЕМЉИ, ЖЕЛИМ И СРБИЈИ”

Нј. Е. Мохамед Набхан, амбасадор Државе Палестине у Београду

Дипломатски односи Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Државе Палестине успостављени су одмах по проглашењу независности ове државе, 1989. године, и интензивно се развијају већ више од 30 година. За њихов напредак у великој мери заслужан је Нј. Е. Мохамед Набхан, амбасадор Државе Палестине у Београду, који је по својој харизми, срдачности и искрености познат у ширим дипломатским круговима. Представнике Дипос-а угостио је у згради амбасаде Државе Палестине у Београду дана 28.08.2020. године. Уз кафу са кардамоном, поделио је са нама утиске о свом животу у Београду и најавио значајне кораке у даљем развоју билатералних односа двеју држава.

Нј. Е. Амбасадор Државе Палестине у Републици Србији, господин Мохамед Набхан

У Србији сте од 2006. године. У којој атмосфери сте започели своју дипломатску мисију?

Није ми било тешко када сам почео да радим у Београду јер сам наишао на отвореност људи који су са мном разговарали без кочница и предрасуда. То ми је дало ветар у леђа да кренем да развијам односе у разним сферама.

Временом сам увидео и да наша два народа имају доста сличности, иако живе на различитим континентима. Раздваја нас велико пространство, али сам открио да је начин на који размишљају Срби и Палестинци сличан. Учећи и читајући историју српског народа, схватио сам да смо прошли кроз слична искушења. И један и други народ су били предмет истребљења и напада и мета другима у некој фази историје. И једни и други су бројчано мали, али да су врло активни и индивидуално веома успешни. И једнима и другима је парче земље одузето, били су протеривани, претворени у избеглице и живели под туђом владавином. Ти историјски моменти стварају сличан начин гледања на свет и околину. Зато су Палестинци и Срби слични – размишљају на исти начин и није тешко успоставити контакт.

Какав утисак је имала јавност у Србији о Палестини?

Људи су овде имали погрешан утисак о Палестинцима. Желео бих да нагласим да је до доласка Турака, Палестина у потпуности била хришћанска земља. Када су је муслимани освојили, хришћанство је и даље остало  доминантно. Халиф Омар је добио кључеве града Јерусалима мирно, није било рата. Постоји писани уговор по ком нико није смео да дира ниједну хришћанску цркву. Зато код нас постоје најстарије цркве и манастири на свету. Данас су трећина Палестинаца хришћани, а њих 90% су православци.

Свети Сава је боравио у Палестини три године у два наврата и тамо је био третиран као принц, као духовни вођа. Најстарији манастир у Палестини носи његово име – манастир Светог Саве Освећеног, или Мар Саба, што на нашем језику значи Свети Сава. За време Немањића Србија је имала доста цркава и конака у Палестини. Нажалост, након што је доспела под турску власт, није успела да поврати те поседе и преузели су их Руси или Грци.

Манастир Светог Саве Освећеног у Палестини

Каква је дипломатска активност успостављена у претходном периоду?

За ових 15 година реализоване су три председничке посете. Председник Палестине Махмуд Абас долазио је два пута у Београд, последњи пут 2015. године када смо отворили амбасаду, а бивши председник Србије Томислав Николић претходно је боравио у званичној посети нашој земљи 2013. године. Очекујемо да наш председник поново дође у новембру. Том приликом ћемо одржати Мешовити државни комитет са осам министара са сваке стране, када ћемо преиспитати све односе и размотрити даљи развој партнерства.

Данас имамо и неколико побратимљених српских и палестинских градова који развијају међусобну сарадњу.  У Србији постоји наша дијаспора са око 200 Палестинаца који ове живе и раде  и који су сада српски држављани.  Наша амбасада их подстиче да увек буду међу првима који ће помагати локалном становништву, као што је био случај током пандемије вируса ЦОВИД – 19.

Каква је сарадња у економским оквирима?

Србија иде узлазном линијом у последњих 15 година и самим тим расту могућности за сарадњу. За сада бележимо врло добре економске односе.

Што се тиче робне размене, постоји простор за унапређење сарадње јер је Србија велики пољопривредни произвођач.  С друге стране, Палестина нема земљиште које је погодно за пољопривредну производњу и зато у овом сегменту постоји велики потенцијал. Покушавам да убедим своје арапске пријатеље да што више пољопривредних производа увозимо из Србије, јер земља и вода нису контаминирани. Такође покушавамо да усмеримо сарадњу на ИТ технологију. У овом сектору Палестина има велика достигнућа, као и Србија, и заједно можемо доста тога да урадимо.

Такође, ми подстичемо сву нашу арапску браћу да дођу овде да раде и резултат нашег заједничког залагања су инвестиције које видите – Београд на води, улагања у пољопривреду Војводине итд.

На који начин амбасада Палестине промовише културу и традицију Палестине у Србији?

Редовно организујемо различите активности. Дан пријатељства Србије и Палестине смо прошле године обележили у Дому културе Вук Караџић у Београду. Такође смо обележили Пут Светог Саве у Палестину у храму Св. Саве. Прва смо и за сада једина амбасада која је добила дозволу за организацију прославе у Храму. Оба догађаја су била изузетно посећена.

Желео бих да додам и да у Србији тренутно студира и око 50 палестинских студената, који такође често организују своје активности. Наши студенти се углавном специјализују у областима медицине, инжењерства и економије, не само у Београду него и у Нишу и Крагујевцу. Српски универзитети су изузетно цењени у Палестини.

На нивоу културе свакодневног живљења, какви су обичаји у Палестини, а какви у Србији када је у питању гостопримство? У чему се разликују национални специјалитети?

Исто као и у Србији, када дођете у палестинску породицу, послужење су кафа, вода и нешто слатко. Што се тиче хране, постоје и сличности и разлике. Наша кухиња се базира на поврћу и житарицама, на махунаркама и производима од пшенице. Ломљена и кувана пшеница често се припрема као чорба, која је позната у Алжиру и Мароку као харира. Палестинци више користе пилеће него црвено месо, као и маслиново уље. Кухиња је медитеранска. Познатија јела која често користимо су фалафел и хумус.

Интересантно је да је сарма јело које праве оба народа – код нас се припрема са свежим купусом, а у Србији са киселим. И у Србији и у Палестини се праве пуњене паприке.

Арапски специјалитети се могу пробати и у више одличних ресторана у Београду. Драго ми је што град добија и гастрономски интернационални карактер и самим тим постаје богатији.

Течно говорите српски језик. Колико Вам је било тешко да га научите?

Није ми било тешко да научим српски јер мислим да не можете да проникнете у суштину менталитета и начина размишљања ако не познајете језик једног народа. Зато сам, кад сам дошао овде, најпре почео да учим језик и историју српског народа и да читам Селимовића, Андрића, Ћосића.. Желео сам да схватим како Срби размишљају. Ја себе сматрам пријатељом ове земље. Оно што желим својој земљи желим и Србији.

Како се данас осећате у Београду?

Живети негде 15 година – то је један век. Доживљавам Београд као свој град. Пратим сваку његову промену и заиста ми је драго да се развија у велики и модеран центар.

Какви су Ваши утисци о сарадњу са Дипос-ом?

Амбасада сарађује са Дипос-ом већ више од 30 година. Пре него што је отворена нова зграда амбасаде Палестине користили смо објекте  којима управља Дипос, како за потребе амбасаде тако и за потребе резиденције амбасадора. И дан данас амбасада Државе Палестине интензивно сарађује са Дипос-ом и користи његове смештајне капацитете за потребе службеника амбасаде и њихових породица.

Захваљујући организационим способностима и фантастичном раду господина Кривокапића, директора Дипос-а, Дипломатска колонија на Дедињу у којој је смештена зграда амбасаде, постала је рај у самом центру града. То је једно најбезбеднијих места за живот. Кад шетам, чујем птице, жамор деце, свуда је зеленило. Ово је заиста једно од најлепших места у Београду.

Директор Друштва за изнајмљивање некретнина „Дипос“ д.о.о. Београд, господин Ђоко Кривокапић (лево) и Нј. Е. Амбасадор Државе Палестине у Републици Србији, господин Мохамед Набхан (десно)

ЗАНИМЉИВОСТИ:

• Назив „Палестина“ потиче од народа под називом Филистејци који је настањивао подручје данашње Државе Палестине у Античко доба;
• Палестина се састоји из две одвојене територијалне целине, Појаса Газе и Западне обале, који раздваја територија Израела;
• Палестина има око 4 милиона становника (од чега 2.5 милиона на Западној обали, а 1.5 милион у појасу Газе) и простире се на 6, 220 км²;
• Главни град Државе Палестине је Рамала/Газа (фактички) и Јерусалим (званично);
• Валута Палестине јесте фунта као и за време владавине Британаца, који су на власти били између 1927 – 1948. године.
• Најнижа тачка на земљи јесте Мртво море које се налази у Палестини