NAŠ BLOG

SVE ŠTO ŽELIM SVOJOJ ZEMLJI, ŽELIM I SRBIJI

REPUBLIKA SRBIJA I DRŽAVA PALESTINA

„SVE ŠTO ŽELIM SVOJOJ ZEMLJI, ŽELIM I SRBIJI“

Nj. E. Mohamed Nabhan, ambasador Države Palestine u Beogradu

Diplomatski odnosi Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Države Palestine uspostavljeni su odmah po proglašenju nezavisnosti ove države, 1989. godine, i intenzivno se razvijaju već više od 30 godina. Za njihov napredak u velikoj meri zaslužan je Nj. E. Mohamed Nabhan, ambasador Države Palestine u Beogradu, koji je po svojoj harizmi, srdačnosti i iskrenosti poznat u širim diplomatskim krugovima. Predstavnike Dipos-a ugostio je u zgradi ambasade Države Palestine u Beogradu dana 28.08.2020. godine. Uz kafu sa kardamonom, podelio je sa nama utiske o svom životu u Beogradu i najavio značajne korake u daljem razvoju bilateralnih odnosa dveju država.

Nj. E. Ambasador Države Palestine u Republici Srbiji, gospodin Mohamed Nabhan

U Srbiji ste od 2006. godine. U kojoj atmosferi ste započeli svoju diplomatsku misiju?

Nije mi bilo teško kada sam počeo da radim u Beogradu jer sam naišao na otvorenost ljudi koji su sa mnom razgovarali bez kočnica i predrasuda. To mi je dalo vetar u leđa da krenem da razvijam odnose u raznim sferama.

Vremenom sam uvideo i da naša dva naroda imaju dosta sličnosti, iako žive na različitim kontinentima. Razdvaja nas veliko prostranstvo, ali sam otkrio da je način na koji razmišljaju Srbi i Palestinci sličan. Učeći i čitajući istoriju srpskog naroda, shvatio sam da smo prošli kroz slična iskušenja. I jedan i drugi narod su bili predmet istrebljenja i napada i meta drugima u nekoj fazi istorije. I jedni i drugi su brojčano mali, ali da su vrlo aktivni i individualno veoma uspešni. I jednima i drugima je parče zemlje oduzeto, bili su proterivani, pretvoreni u izbeglice i živeli pod tuđom vladavinom. Ti istorijski momenti stvaraju sličan način gledanja na svet i okolinu. Zato su Palestinci i Srbi slični – razmišljaju na isti način i nije teško uspostaviti kontakt.

Kakav utisak je imala javnost u Srbiji o Palestini?

Ljudi su ovde imali pogrešan utisak o Palestincima. Želeo bih da naglasim da je do dolaska Turaka, Palestina u potpunosti bila hrišćanska zemlja. Kada su je muslimani osvojili, hrišćanstvo je i dalje ostalo  dominantno. Halif Omar je dobio ključeve grada Jerusalima mirno, nije bilo rata. Postoji pisani ugovor po kom niko nije smeo da dira nijednu hrišćansku crkvu. Zato kod nas postoje najstarije crkve i manastiri na svetu. Danas su trećina Palestinaca hrišćani, a njih 90% su pravoslavci.

Sveti Sava je boravio u Palestini tri godine u dva navrata i tamo je bio tretiran kao princ, kao duhovni vođa. Najstariji manastir u Palestini nosi njegovo ime – manastir Svetog Save Osvećenog, ili Mar Saba, što na našem jeziku znači Sveti Sava. Za vreme Nemanjića Srbija je imala dosta crkava i konaka u Palestini. Nažalost, nakon što je dospela pod tursku vlast, nije uspela da povrati te posede i preuzeli su ih Rusi ili Grci.

Manastir Svetog Save Osvećenog u Palestini

Kakva je diplomatska aktivnost uspostavljena u prethodnom periodu?

Za ovih 15 godina realizovane su tri predsedničke posete. Predsednik Palestine Mahmud Abas dolazio je dva puta u Beograd, poslednji put 2015. godine kada smo otvorili ambasadu, a bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić prethodno je boravio u zvaničnoj poseti našoj zemlji 2013. godine. Očekujemo da naš predsednik ponovo dođe u novembru. Tom prilikom ćemo održati Mešoviti državni komitet sa osam ministara sa svake strane, kada ćemo preispitati sve odnose i razmotriti dalji razvoj partnerstva.

Danas imamo i nekoliko pobratimljenih srpskih i palestinskih gradova koji razvijaju međusobnu saradnju.  U Srbiji postoji naša dijaspora sa oko 200 Palestinaca koji ove žive i rade  i koji su sada srpski državljani.  Naša ambasada ih podstiče da uvek budu među prvima koji će pomagati lokalnom stanovništvu, kao što je bio slučaj tokom pandemije virusa COVID – 19.

Kakva je saradnja u ekonomskim okvirima?

Srbija ide uzlaznom linijom u poslednjih 15 godina i samim tim rastu mogućnosti za saradnju. Za sada beležimo vrlo dobre ekonomske odnose.

Što se tiče robne razmene, postoji prostor za unapređenje saradnje jer je Srbija veliki poljoprivredni proizvođač.  S druge strane, Palestina nema zemljište koje je pogodno za poljoprivrednu proizvodnju i zato u ovom segmentu postoji veliki potencijal. Pokušavam da ubedim svoje arapske prijatelje da što više poljoprivrednih proizvoda uvozimo iz Srbije, jer zemlja i voda nisu kontaminirani. Takođe pokušavamo da usmerimo saradnju na IT tehnologiju. U ovom sektoru Palestina ima velika dostignuća, kao i Srbija, i zajedno možemo dosta toga da uradimo.

Takođe, mi podstičemo svu našu arapsku braću da dođu ovde da rade i rezultat našeg zajedničkog zalaganja su investicije koje vidite – Beograd na vodi, ulaganja u poljoprivredu Vojvodine itd.

Na koji način ambasada Palestine promoviše kulturu i tradiciju Palestine u Srbiji?

Redovno organizujemo različite aktivnosti. Dan prijateljstva Srbije i Palestine smo prošle godine obeležili u Domu kulture Vuk Karadžić u Beogradu. Takođe smo obeležili Put Svetog Save u Palestinu u hramu Sv. Save. Prva smo i za sada jedina ambasada koja je dobila dozvolu za organizaciju proslave u Hramu. Oba događaja su bila izuzetno posećena.

Želeo bih da dodam i da u Srbiji trenutno studira i oko 50 palestinskih studenata, koji takođe često organizuju svoje aktivnosti. Naši studenti se uglavnom specijalizuju u oblastima medicine, inženjerstva i ekonomije, ne samo u Beogradu nego i u Nišu i Kragujevcu. Srpski univerziteti su izuzetno cenjeni u Palestini.

Na nivou kulture svakodnevnog življenja, kakvi su običaji u Palestini, a kakvi u Srbiji kada je u pitanju gostoprimstvo? U čemu se razlikuju nacionalni specijaliteti?

Isto kao i u Srbiji, kada dođete u palestinsku porodicu, posluženje su kafa, voda i nešto slatko. Što se tiče hrane, postoje i sličnosti i razlike. Naša kuhinja se bazira na povrću i žitaricama, na mahunarkama i proizvodima od pšenice. Lomljena i kuvana pšenica često se priprema kao čorba, koja je poznata u Alžiru i Maroku kao harira. Palestinci više koriste pileće nego crveno meso, kao i maslinovo ulje. Kuhinja je mediteranska. Poznatija jela koja često koristimo su falafel i humus.

Interesantno je da je sarma jelo koje prave oba naroda – kod nas se priprema sa svežim kupusom, a u Srbiji sa kiselim. I u Srbiji i u Palestini se prave punjene paprike.

Arapski specijaliteti se mogu probati i u više odličnih restorana u Beogradu. Drago mi je što grad dobija i gastronomski internacionalni karakter i samim tim postaje bogatiji.

Tečno govorite srpski jezik. Koliko Vam je bilo teško da ga naučite?

Nije mi bilo teško da naučim srpski jer mislim da ne možete da proniknete u suštinu mentaliteta i načina razmišljanja ako ne poznajete jezik jednog naroda. Zato sam, kad sam došao ovde, najpre počeo da učim jezik i istoriju srpskog naroda i da čitam Selimovića, Andrića, Ćosića.. Želeo sam da shvatim kako Srbi razmišljaju. Ja sebe smatram prijateljom ove zemlje. Ono što želim svojoj zemlji želim i Srbiji.

Kako se danas osećate u Beogradu?

Živeti negde 15 godina – to je jedan vek. Doživljavam Beograd kao svoj grad. Pratim svaku njegovu promenu i zaista mi je drago da se razvija u veliki i moderan centar.

Kakvi su Vaši utisci o saradnju sa Dipos-om?

Ambasada sarađuje sa Dipos-om već više od 30 godina. Pre nego što je otvorena nova zgrada ambasade Palestine koristili smo objekte  kojima upravlja Dipos, kako za potrebe ambasade tako i za potrebe rezidencije ambasadora. I dan danas ambasada Države Palestine intenzivno sarađuje sa Dipos-om i koristi njegove smeštajne kapacitete za potrebe službenika ambasade i njihovih porodica.

Zahvaljujući organizacionim sposobnostima i fantastičnom radu gospodina Krivokapića, direktora Dipos-a, Diplomatska kolonija na Dedinju u kojoj je smeštena zgrada ambasade, postala je raj u samom centru grada. To je jedno najbezbednijih mesta za život. Kad šetam, čujem ptice, žamor dece, svuda je zelenilo. Ovo je zaista jedno od najlepših mesta u Beogradu.

Direktor Društva za iznajmljivanje nekretnina „Dipos“ d.o.o. Beograd, gospodin Đoko Krivokapić (levo) i Nj. E. Ambasador Države Palestine u Republici Srbiji, gospodin Mohamed Nabhan (desno)

ZANIMLJIVOSTI:

  • Naziv „Palestina“ potiče od naroda pod nazivom Filistejci koji je nastanjivao područje današnje Države Palestine u Antičko doba;
  • Palestina se sastoji iz dve odvojene teritorijalne celine, Pojasa Gaze i Zapadne obale, koji razdvaja teritorija Izraela;
  • Palestina ima oko 4 miliona stanovnika (od čega 2.5 miliona na Zapadnoj obali, a 1.5 milion u pojasu Gaze) i prostire se na 6, 220 km²;
  • Glavni grad Države Palestine je Ramala/Gaza (faktički) i Jerusalim (zvanično);
  • Valuta Palestine jeste funta kao i za vreme vladavine Britanaca, koji su na vlasti bili između 1927 – 1948. godine.
  • Najniža tačka na zemlji jeste Mrtvo more koje se nalazi u Palestini