РЕПУБЛИКА СРБИЈА И РЕПУБЛИКА КУБА

Крочивши на кубанско тле, Кристофор Колумбо је клекнуо, погледао према небу и рекао: „Ово је најлепша земља коју су људске очи икада виделе!“. Магична природа тропских предела, карипске плаже и шпанска колонијална архитектура чине ову земљу јединственом. Додатно, њена новија политичка историја и легендарни револуционари Фидел Кастро и Ернесто Че Гевара учинили су да се Куба данас сматра симболом борбе против империјализма и социјалне неједнакости.

Кубанска револуција

Након четири века колонијалне власти Шпаније и кратке управе од стране САД-а, Куба је стекла независност 1902. године. Упркос покушајима да се ојача демократски систем, 1952. године је потпала под диктатуру председника Фулгенсија Батисте.

Батиста је водио спољну политику окренуту ка Сједињеним Америчким Државама и уживао њену спољнополитичку подршку. Америчке компаније које су пословале на Куби биле су финансијски моћније од саме државе, док је већина кубанске земље била у власништву странаца.

Нерегуларност везано за изборе и војни пуч којим је Батиста дошао на власт, подстакла је доктора правних наука, тада младог адвоката Фидела Кастра, да тужи председника Батисту и за њега тражи казну од 100 година затвора због кршења Устава. Овај формални чин уједно и први сукоб политичких противника био је претходница великог отпора којим је 1959. године срушена власт Батисте.

По изласку из затвора, Фидел Кастро заједно са братом Раулом у Мексику организује револуционарну герилу – Покрет 26. јул, коме се придружује и лекар Ернерсто Че Гевара.

Ернесто Че Гевара и Фидел Кастро

Језгро отпора Батистиној диктатури била је планина Сијера Маестра, где је побуна тињала још од 1953. године. У наредне две године, герилци су успели да успоставе контролу над највећим делом руралних подручја земље, док је војска и даље држале градове. Герилске снаге наносиле су све веће губитке кубанској војсци.

Че Гевара је без борбе ушао у Санта Клару 29. децембра 1958. године. У ноћи између 31. децембра 1958. године и 1. јануара 1959. године, Батиста је потписао декрет којим подноси оставку. У два сата по поноћи, носећи са собом око 700 милиона америчких долара, Батиста, његова породица и четрдесетак сарадника у три авиона напустили су Кубу и побегли у Доминиканску Републику.

Сутрадан је Че Гевара са својим трупама умарширао у Хавану, без и једног испаљеног метка. Фидел Кастро, вођа револуције, тријумфално је ушао у престоницу 8. јануара 1959. године, стигавши из Сантјага де Куба у пратњи великог броја сабораца.

Нова револуционарна влада је извршила земљишне реформе и национализовала већину власништва страних компанија, као и домаћих богаташа. Здравство и школство су постали бесплатни за све грађане Кубе.

Од 1965. Куба је једнопартијска држава којом управа Комунистичка партија Кубе.

Дипломатски односи

Када је Кубанска револуција 1959. окончана Кастровом победом, Југославија је била једна од првих земаља које су признале нову социјалистичку владу. Исте године, уследила је и прва дипломатска посета под називом Мисија добре воље. Београд је посетио Ернесто Че Гевара, најпознатије лице кубанске револуције.  Приликом боравка у Београду преноћио је у хотелу „Метропол“.  У зеленој униформи и чизмама прошетао се и Београдским сајмом књига.

Јосип Броз Тито је кубанску делегацију примио 18. августа 1959. године на Брионима.

Тито и Че Гевара на Брионима 1959. године

Овом приликом је Че Гевара изјавио: ,,Ми смо мислили да смо својом револуцијом открили поновно Америку. Међутим, да смо раније упознали земљу као што је Југославија, можда бисмо још пре почели нашу револуцију. Да смо имали прилику да изучимо туђа искуства, лакше би нам ишле многе ствари, чија смо решења морали сами да изналазимо“.

Тито је обећао Куби подршку у Уједињеним нацијама. Резултат разговора било је и отварање амбасада у Београду и Хавани.

У паузи разговора о односима две земље уживали су у ексклузивним кубанским Цохиба цигарама, у којима је председник СФРЈ нарочито уживао.

У деценијама за нама, две земље, иако географски далеке, имале су висок степен међусобне подршке. На првој конференцији Покрета несврстаних 1961. године у југословенској престоници Кубу је представљао председник Освалдо Дортикос Торадо (Фидел Кастро је у то време био премијер).

Касто, Ел Команданте, је 6. марта 1976. године први пут дошао у Југославију, и то на Брионе. Од 12. до 14. септембра 1986. године посетио је Београд, а домаћин му је био председник Председништва СФРЈ Синан Хасани. Том приликом је посадио и дрво пријатељства на Ушћу.

И једну и другу земљу карактерише борба за очување независности и суверености. Куба је гласала против пријема Косова у УНЕСКО 2015. године и исказала своју солидарност са Србијом током бомбардовања 1999. године. Хавана не признаје самопроглашену независност ткз. Косова, а Београд је на страни Кубе када је реч о резолуцијама против америчке блокаде острва.

ЗАНИМЉИВОСТИ

• Последња жеља Фидела Каста је била да се од њега не прави култ личности. Стога је забранио да му се израђују споменици и по њему називају јавна места и установе
• Ернест Хемингвеј је на Куби написао своја дела „Коме звоно звони“ и „Старац и море“.
• Цоцктаил бар и музички ресторан Ла Бодегуита дел Медио, који је био омиљено место за излазак овог познатог писца, сматра се и местом у којем је настао и познати коктел мохито
• Пре него што је успоставио ембарго на кубанске производе, амерички председник Џон Кенеди купио је 1.200 кубанских цигара.
• На Куби има и 30 врста птица, од којих је њих 12 ендемских. Најзанимљивија птица је тзв. бумбарски колибрић, најмања птица на свету која у просеку величине око 5 цм.
• Све до 2011. године увоз страних аутомобила био је забрањен, па се Куба сматра и највећим музејом аутомобила на отвореном