NAŠ BLOG

SVET SE MORA PROMENITI – Ernesto Če Gevara

REPUBLIKA SRBIJA I REPUBLIKA KUBA

Kročivši na kubansko tle, Kristofor Kolumbo je kleknuo, pogledao prema nebu i rekao: „Ovo je najlepša zemlja koju su ljudske oči ikada videle!“. Magična priroda tropskih predela, karipske plaže i španska kolonijalna arhitektura čine ovu zemlju jedinstvenom. Dodatno, njena novija politička istorija i legendarni revolucionari Fidel Kastro i Ernesto Če Gevara učinili su da se Kuba danas smatra simbolom borbe protiv imperijalizma i socijalne nejednakosti.

Kubanska revolucija

Nakon četiri veka kolonijalne vlasti Španije i kratke uprave od strane SAD-a, Kuba je stekla nezavisnost 1902. godine. Uprkos pokušajima da se ojača demokratski sistem, 1952. godine je potpala pod diktaturu predsednika Fulgensija Batiste.

Batista je vodio spoljnu politiku okrenutu ka Sjedinjenim Američkim Državama i uživao njenu spoljnopolitičku podršku. Američke kompanije koje su poslovale na Kubi bile su finansijski moćnije od same države, dok je većina kubanske zemlje bila u vlasništvu stranaca.

Neregularnost vezano za izbore i vojni puč kojim je Batista došao na vlast, podstakla je doktora pravnih nauka, tada mladog advokata Fidela Kastra, da tuži predsednika Batistu i za njega traži kaznu od 100 godina zatvora zbog kršenja Ustava. Ovaj formalni čin ujedno i prvi sukob političkih protivnika bio je prethodnica velikog otpora kojim je 1959. godine srušena vlast Batiste.

Po izlasku iz zatvora, Fidel Kastro zajedno sa bratom Raulom u Meksiku organizuje revolucionarnu gerilu – Pokret 26. jul, kome se pridružuje i lekar Ernersto Če Gevara.

Ernesto Če Gevara i Fidel Kastro

Jezgro otpora Batistinoj diktaturi bila je planina Sijera Maestra, gde je pobuna tinjala još od 1953. godine. U naredne dve godine, gerilci su uspeli da uspostave kontrolu nad najvećim delom ruralnih područja zemlje, dok je vojska i dalje držale gradove. Gerilske snage nanosile su sve veće gubitke kubanskoj vojsci.

Če Gevara je bez borbe ušao u Santa Klaru 29. decembra 1958. godine. U noći između 31. decembra 1958. godine i 1. januara 1959. godine, Batista je potpisao dekret kojim podnosi ostavku. U dva sata po ponoći, noseći sa sobom oko 700 miliona američkih dolara, Batista, njegova porodica i četrdesetak saradnika u tri aviona napustili su Kubu i pobegli u Dominikansku Republiku.

Sutradan je Če Gevara sa svojim trupama umarširao u Havanu, bez i jednog ispaljenog metka. Fidel Kastro, vođa revolucije, trijumfalno je ušao u prestonicu 8. januara 1959. godine, stigavši iz Santjaga de Kuba u pratnji velikog broja saboraca.

Nova revolucionarna vlada je izvršila zemljišne reforme i nacionalizovala većinu vlasništva stranih kompanija, kao i domaćih bogataša. Zdravstvo i školstvo su postali besplatni za sve građane Kube.

Od 1965. Kuba je jednopartijska država kojom uprava Komunistička partija Kube.

Diplomatski odnosi

Kada je Kubanska revolucija 1959. okončana Kastrovom pobedom, Jugoslavija je bila jedna od prvih zemalja koje su priznale novu socijalističku vladu. Iste godine, usledila je i prva diplomatska poseta pod nazivom Misija dobre volje. Beograd je posetio Ernesto Če Gevara, najpoznatije lice kubanske revolucije.  Prilikom boravka u Beogradu prenoćio je u hotelu „Metropol“.  U zelenoj uniformi i čizmama prošetao se i Beogradskim sajmom knjiga.

Josip Broz Tito je kubansku delegaciju primio 18. avgusta 1959. godine na Brionima.

Tito i Če Gevara na Brionima 1959. godine

Ovom prilikom je Če Gevara izjavio: ,,Mi smo mislili da smo svojom revolucijom otkrili ponovno Ameriku. Međutim, da smo ranije upoznali zemlju kao što je Jugoslavija, možda bismo još pre počeli našu revoluciju. Da smo imali priliku da izučimo tuđa iskustva, lakše bi nam išle mnoge stvari, čija smo rešenja morali sami da iznalazimo“.

Tito je obećao Kubi podršku u Ujedinjenim nacijama. Rezultat razgovora bilo je i otvaranje ambasada u Beogradu i Havani.

U pauzi razgovora o odnosima dve zemlje uživali su u ekskluzivnim kubanskim Cohiba cigarama, u kojima je predsednik SFRJ naročito uživao.

U decenijama za nama, dve zemlje, iako geografski daleke, imale su visok stepen međusobne podrške. Na prvoj konferenciji Pokreta nesvrstanih 1961. godine u jugoslovenskoj prestonici Kubu je predstavljao predsednik Osvaldo Dortikos Torado (Fidel Kastro je u to vreme bio premijer).

Kasto, El Komandante, je 6. marta 1976. godine prvi put došao u Jugoslaviju, i to na Brione. Od 12. do 14. septembra 1986. godine posetio je Beograd, a domaćin mu je bio predsednik Predsedništva SFRJ Sinan Hasani. Tom prilikom je posadio i drvo prijateljstva na Ušću.

I jednu i drugu zemlju karakteriše borba za očuvanje nezavisnosti i suverenosti. Kuba je glasala protiv prijema Kosova u UNESKO 2015. godine i iskazala svoju solidarnost sa Srbijom tokom bombardovanja 1999. godine. Havana ne priznaje samoproglašenu nezavisnost tkz. Kosova, a Beograd je na strani Kube kada je reč o rezolucijama protiv američke blokade ostrva.

ZANIMLJIVOSTI

  • Poslednja želja Fidela Kasta je bila da se od njega ne pravi kult ličnosti. Stoga je zabranio da mu se izrađuju spomenici i po njemu nazivaju javna mesta i ustanove
  • Ernest Hemingvej je na Kubi napisao svoja dela „Kome zvono zvoni“ i „Starac i more“.
  • Cocktail bar i muzički restoran La Bodeguita del Medio, koji je bio omiljeno mesto za izlazak ovog poznatog pisca, smatra se i mestom u kojem je nastao i poznati koktel mohito
  • Pre nego što je uspostavio embargo na kubanske proizvode, američki predsednik Džon Kenedi kupio je 1.200 kubanskih cigara.
  • Na Kubi ima i 30 vrsta ptica, od kojih je njih 12 endemskih. Najzanimljivija ptica je tzv. bumbarski kolibrić, najmanja ptica na svetu koja u proseku veličine oko 5 cm.
  • Sve do 2011. godine uvoz stranih automobila bio je zabranjen, pa se Kuba smatra i najvećim muzejom automobila na otvorenom