РЕПУБЛИКА СРБИЈА И РЕПУБЛИКА ТУНИС

Тунис је земља у којој су се хиљадама година претапале различите културе – феничанска, римска, ранохришћанска. Европски сјај француских колонијалних времена такође је уткан у традицију ове северноафричке земље.

Званични дипломатски односи Туниса и Србије су успостављени 1957. године. Међутим,  повезаност ове две земље датира још из Великог рата.

Бизерта – српско уточиште у Првом светском рату

Највећи део српске војске који се повлачио преко Албаније 1915. године упућиван је на острво Крф, а око 52.000 војника евакуисано је у француске војне базе и болнице у граду Бизерта у данашњем Тунису.

Срби су у Бизерту долазили у три наврата: децембра 1915. године и почетком 1916. године након повлачења кроз Албанију, затим после првих великих сукоба на Солунском фронту исте године и на крају од почетка 1917. године када су почели да пристижу контингенти добровољаца. Последњи српски војници напустили су Бизерту 18. августа 1919. године бродом Црвеног крста Дигетроуен.

Гробље српских војника у Тунису

(извор: МиљанСмиљ11, ЦЦ БY-СА 4.0, виа Wикимедиа Цоммонс (МиљанСмиљ11, ЦЦ БY-СА 4.0 <https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0>, виа Wикимедиа Цоммонс)

Француски војници, грађани и администрација били су веома предусретљиви према српским војницима. У Бизерти су организовани обука добровољаца, едукација инвалида и културни садржаји. У свом ставу и наклоности нарочито се истакао вицеадмирал Емил Гепрат.

Адмирал Емил Гепрат – градоначелник града Туниса и ,,српска мајка“

По доласку српских болесника у Бизерту, адмирал Гепрат, с групом грађана и музиком, поздравио је у болничком дворишту постројене српске снаге. Према њима се опходио као према витезовима и изабраним људима.

Видевши да у којој мери су српски војници изморени и слаби Адмирал Гепрат, за почетак је одобрио да добију појачана следовања хране. Касније је његова брига за Србе била је свакодневна. Стално је посећивао болнице и српски војнички логор обраћајући им се на српском: „Помоз’ Бог, јунаци! Да ли вам што треба?“

Вицеадмирал Гепрат и пуковник Ђорђевић обилазе српски војни логор у Бизерти

Приликом првог доласка адмирала Гепрата у Београд 1930. године Срби су га на рукама носили од железничке станице до Славије, улицом која је касније названа Адмирала Гепрата.

Стицање независности Туниса

Тунис је постао независна држава 20. марта 1956. године, као монархија на челу са Бегом Мухамед ВИИИ ал-Амином као краљем Туниса. Премијер Хабиб Бургиба је срушио монархију 1957. године и успоставио једнопартијску државу чији је постао председник.

Бургиба је борбу за независност Туниса званично почео 1934. године, када је заједно са истомишљеницима основао нову странку Нео Дестур, у којој је изабран за генералног секретара. Он је подстицао Тунижане да се супротставе колонијалним властима, па је често привођен и затваран.

Хабиб Бургиба је задржао председничку функцију наредних 31 годину. Био је је један од главних арапских лидера који се залагао за умереност у арапском свету. Увео је бројне грађанске законе и права за жене –  ослободио их је обавезе да носе зар, дозволио им да раде и да се школују. У његово време  Тунис је постао један од најлиберарнијих исламских земаља.

Хабиб Бургиба, председник Туниса

Тунис је био чланица Покрета несврстаних, а Хабиб Бургиба је негаовао блиске односе са председником Јосипом Брозом Титом, једним од оснивача Покрета. Присуствовао је Првој конференцији Покрета несврстаних одржаној  од 1. до 6. септембра 1961.  године.

Југославија је пружила политичку подршку туниској борби за независност у оквиру организације УН и била једна од првих земаља које су успоставила дипломатске односе са Тунисом.

1965. године председник Бургиба је постао почасни грађанин Београда.

Споразум о укидању виза који су Србија и Тунис потписали 1965. године био је први споразум Србије са неком афричком земљом о укидању виза.

Улице Туниса и Србије као симбол будуће сарадње

маја 2019. године у Београду је отворена и Туниска улица. Свечаности су присуствовали градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић, заједно са тадашњим министром спољних послова Ивицом Дачићем и градоначелницом Туниса Суадом Абдерахим. С друге стране, у Тунису је отворена Улица Србија и спомен-плоча која је посвећена српским војницима страдалима у Бизерти.

На овај начин симболично су отворени нови путеви за неговање пријатељства и развоја добрих односа две земље у будућности.