РЕПУБЛИКА СРБИЈА И РЕПУБЛИКА МАЂАРСКА

Иако су током историје односи српског и мађарског народа били веома бурни, о данашњим пријатељским ставовима две земље можда најбоље сведочи чињеница да Србија и Мађарска имају споразум о заједничком коришћењу просторија дипломатско конзуларних представништава у свету.

Билатерални односи

Дипломатски односи између Србије и Мађарске успостављени су 1882. године. Република Србија има своју амбасаду у Будимпешти и почасни конзулат у Сегедину, док наш северни сусед има амбасаду у Београду и конзулат у Суботици. Делимо заједничку државну границу у дужини од 151 км, а две земље повезује један од главних европских коридора – река Дунав.

Мађарска и Србија повезане су и европским стратешким саобраћајним коридором – граном Б коридора 10 (Београд, Нови Сад, Будимпешта) који чине железница и аутопут, док је изградња и модернизација железничке пруге Београд-Будимпешта стратешки пројекат за обе државе.

Током шесте заједничке седнице две владе одржане у септембру, премијер Мађарске Виктор Орбан изјавио је потписани Споразум о срдачним односима и стратешком партнерству између две земље један од најважнијих „на историјском хоризонту“ од свих које је потписао. С друге стране, Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је овом приликом да је Мађарска „најпоузданији партнер Србије на европском путу“.

Такође је истакнуто да је а да је Мађарска за Србију постала трећи највећи економско-трговински партнер у оквиру Европске уније, као и да је међусобна робна размена између Србије и Мађарске, и поред пандемије корона вируса, у 2020. години значајно порасла у односу на 2019. годину.

Срби у Мађарској

Присуство Срба на подручју данашње Мађарске датира још из средњег века, а број српског становништва се знатно повећао са Великом сеобом 1690. године, под вођством Патријарха Арсенија ИИИ Чарнојевића и доласком око 60.000 Срба који су прешли Саву и Дунав. У том периоду Срби постају велика етничка групација, која на основу царских Привилегија добија статус политичког чиниоца. Привилегије које је издао аустријски цар Леополд И загарантовале су Србима права, вероисповедну слободу, ослобађање од неких феудалних дажбина и друге битне повластице.

Сентандреја 1684, мађарски град са српском историјом 

(Извор: Гмихаил ат српски Википедија – Сопствено дело, ЦЦ БY-СА 3.0 рс, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=83923482)

На прелазу између 18. и 19. века долази до померања српског културног центра из Беча у Будимпешту, а затим и у Нови Сад. Срби су у Будиму имали своје новине и били веома добро организовани.  1826. године основана је Матица српска која је касније пресељена у Нови Сад.

Сава Текелија

Сава Текелија, аустријски племић, први Србин доктор правних наука, био је један о значајних припадника нашег народа који су матичну земљу задужили својим радом и заоставштином. Велики поборник просветитељства, током живота се залагао за образовање српске младежи и очување српске традиције и културе.

Његова задужбина је Завод Текелијанум, основан је 1838. године у Пешти са циљем да се у њему школују сиромашни и најбољи српски ђаци и студенти из свих крајева где су живели Срби. Текелијанум је постао право стециште српске интелектуалне елите и бастион српске културе у Угарској. Сава Текелија био је и један од првих добротвора Матице српске од њеног оснивања 1826. године у Пешти, а од 1838. године до смрти и доживотни председник ове важне институције. Остао је запамћен у српској историји као први Србин који је своје богатство завештао институцији.

До Првог светског рата значајну улогу у неговању језика и културе имала је и Српска православна црква, а у већини насеља оснивају се клубови у чијем оквиру раде и разне секције (фолклорна, музичка, драмска и етнографска) које нису биле намењене само Србима, већ су могли да се прикључе и Мађари.

Доношењем Закона о правима националних и етничких мањина у Мађарској 1993. године, омогућено је и оснивање Земаљске самоуправе тј. Самоуправе Срба у Мађарској као кровне организације Срба у Мађарској која и данас успешно брине о животу и положају српске мањине у Мађарској.