Дипломатска колонија на Дедињу, иако изграђена пре више од 60 година и данас представља једну од најексклузивнијих локација за живот и рад у Београду, интимну амбијенталну целину космополитског духа, оазу мира и зеленила.

Дипломатску колонију на Дедињу, која обилује раскошним зеленилом и представља својеврсну зелену, урбану оазу, красе и скулптуре настале у оквиру Симпозијума скулптуре „Бели венчац“ и смотре уметности „Мермер и звуци“ у Аранђеловцу.

Под окриљем Симпозијума скулптуре „Бели Венчац“ и Смотре уметности „Мермер и звуци“  од 1966. године до данас, преко две стотине уметника са свих пет континената континуирано је стварало више од две стотине двадесет уметничких дела – мермерних скулптура, која су потом изложена у екстеријеру паркова и фонтана у различитим градовима Србије.

Друштво за изнајмљивање некретнина „Дипос“ д.о.о. Београд је поносни власник неких од најлепших мермерних скулптура насталих на Симпозијуму „Бели венчац“ у периоду од 1980.године до  2007.године, а које данас красе Дипломатску колонију на Дедињу.

Поред столетног парка Буковичке бање у Аранђеловцу и Дипломатска колонија на Дедињу представља парк слободне скулптуре у коме се на симболичан начин преплићу лепота венчачког камена, богатство уметничког израза, бујна вегетација, тишина, шум воде и шаренило цветних леја.

Смотра уметности „Мермер и звуци“ Аранђеловац, Симпозијум скулптуре „Бели венчац“, „Ослобађање камена“, Јан Дрис, Белгија, 1980. година

Јан Дриес 1925 (Мол, Белгија) – 2014 (Зоерсел, Белгија), вајар, пореклом из Белгије, био је оснивач Г58 и школе Де Ниеуве Влаамсе. Прославио се 50-тих година 20 века својим аутономним керамичким скулптурама. Тежио је чистим облицима у којима је боја уступила место дару светлости. Након што је први пут експериментисао са гипсом 1959-1960, радио је углавном са белим мермером Царрара који упија светло.

Смотра уметности „Мермер и звуци“ Аранђеловац, Симпозијум скулптуре „Бели  венчац“, „Ослушкивање јеке“, Димитрије Поповић, Хрватска, 1990. година

Смотра уметности „Мермер и звуци“ Аранђеловац, Симпозијум скулптуре „Бели венчац“, „Коцка“, Владан Мартиновић, Србија, 2007. година

Владан Мартиновић (1954) је познато име у српској савременој уметности и протекле две деценије био је “заштитни знак” аранђеловачке уметничке смотре “Мермер и звуци”. Задивио је београдску публику спектакуларним самосталним изложбама у Галерији КЦБ и УЛУС-а, где је показао да је један од великих мајстора клесања у камену, што је међу српским вајарима данас права реткост.

Смотра уметности „Мермер и звуци“ Аранђеловац, Симпозијум скулптуре „Бели венчац“, „Коцка“, Наги Фарид, Египат, 2007. година

Наги Фарид (1964, Каиро, Египат), пореклом из Египта,  један је од најпознатијих вајара у својој земљи и наследник фараонске традиције скулптуре у камену. Члан је Високог одбора за културу и Синдиката пластичне уметности у Египту. За свој рад воли да каже да изражава звук из душе камена и ствара дела како би сви љубитељи чули тај звук.

Смотра уметности „Мермер и звуци“ Аранђеловац, Симпозијум скулптуре „Бели венчац“, „Маска“, Умар Камара, Гвинеја, 1989. година.

Димитрије звани Мита Поповић (Цетиње, 1951.) познати  је уметник, сликар, вајар, цртач, графичар, ликовни критичар и филозоф рођен на Цетињу у Црној Гори. Завршио је основну и средњу школу у свом родном граду. 1976. године дипломирао је на Академији уметности у Загребу у класи професора Шиме Перића.

Димитрије Поповић имао је око шездесет самосталних, а учествовао је на више од сто педесет групних изложби и ликовних манифестација.

Смотра уметности „Мермер и звуци“ – Симпозијум скулптуре „Бели Венчац“

Смотра уметности „Мермер и звуци“ може се похвалити дугом традицијом уметничког стварања. У периоду од 1966. до 1973. године осмишљена су три облика културно-уметничког деловања, сваки са специфичним одликама, али програмски међусобно комплементарно повезана: Симпозијум скулптуре „Бели Венчац“ 1966. године, Смотра „Мермер и звуци“ 1968. године и Међународни фестивал „Свет керамике“ 1973. са својим симпозијумима од 1974. године.

Симпозијум је од почетка имао подршку најистакнутијих историчара уметности и ликовних критичара, како из ондашње Југославије, тако и касније из читавог света.

Сви они, као и на хиљаде уметника давали су и дају како почетне тако и за будућност 21. века програмске импулсе и смернице, истрајавајући на одржавању високих уметничких критеријума у одабиру фестивалских програма Смотре уметности „Мермер и звуци“.

Група уметника и љубитеља уметности из Београда и Аранђеловца далеке 1966. године одлучила се за Симпозијум скулптуре „Бели Венчац“.

Истог лета у руднику мермера, познатом од давнина у свету, на Венчацу, седморо уметника клеше своје скулптуре које ће оставити у раскошном амбијенту парка Буковичке бање и тако створити јединствен музеј и збирку скулптура од белог мермера под отвореним небом. Вредна су спомена њихова имена: Матија Вуковић, Ангелина Гаталица, Мира Јуришић, Ото Лого, сви из Београда, Раја Николић из Аранђеловца, Јован Солдатовић из Новог Сада и Шошана Хејман из Израела. Од тада, своје скулптуре су, у оквиру симпозијума „Бели Венчац“ реализовали: Лин Чедвик, Душан Џамоња, Кјус Кјубрук, Вида Јоцић, Никола Коља Милуновић, Ото Лого, Анте Мариновић, Драгомир Милеуснић, Славољуб Радојићић, Ратко Вулановић, Клод Лост, Ђо Помодоро, Олга Јеврић, Кенгиро Азума и многи други. Више од 200 уметника је реализовало своја дела на симпозијуму „Бели Венчац“ а њихове скулптуре, осим 66 које се налазе у парку Буковичке бање у Аранђеловцу, красе многе градове бивше Југославије.

Извор: хттп://мермеризвуци.рс/симпозијум-бели-венцац/