VESTI

Intervju direktora Dipos-a za portal „24sedam“

20.12.2021.Vesti

Direktor Društva za iznajmljivanje nekretnina „Dipos“ d.o.o. Beograd, gospodin Đoko Krivokapić, je u intervjuu za portal „24sedam“ predstavio Dipos govoreći o ostvarenim rezultatima i međunarodnim priznanjima sertifikacionih agencija, realizovanim aktivnostima na polju modernizacije poslovnih procesa, unapređenju digitalnih kanala komunikacije i transparentnosti u poslovanju.

Intervju Direktora Društva, možete pročitati na portalu „24sedam“, dok vam kompletan sadržaj prenosimo i putem našeg sajta.

Državna firma, pod dobrim menadžmentom, može da posluje kao i svaka dobra privatna kompanija, pogotovo ako primenjuje nove tehnologije, tvrdi Đoko Krivokapić, direktor „Diposa“

Nisu sve državne firme iste. To što je vlasnik država ne znači da kompanija u njenom vlasništvu ne može da posluje jednako dobro kao i „utegnuto“ privatno preduzeće, tvrde u „Diposu“, državnom privrednom društvu koje se bavi upravljanjem, izdavanjem i održavanjem nekretnina u vlasništvu Republike Srbije.

– Mi smo primer da ne treba „ugasiti sve državne firme“ ili ih pripojiti nekome. Nama su na tržištu konkurencija više od 1.100 privatnih agencija za nekretnine, i mnoge od njih izdaju moderne objekte, smart zgrade i slično. Ali, diplomatska predstavništva se i dalje odlučuju za naše stare objekte i naše usluge, kao i brojne inostrane i domaće kompanije i privatna lica. Tehnička služba, održavanje i druge profesionalne usluge u višegodišnjem najmu našeg tima od sedamdesetak ljudi se tu pokazuju kao komparativna prednost – napominje za 24sedam direktor „Diposa“ Đoko Krivokapić.

Značajna modernizacija

On to potkrepljuje podatkom da je u svetskim ali i u srpskim razmerama najveći i najzahtevniji diplomatski klijent – diplomatsko-konzularno predstavništvo SAD. A da oni sa Amerikancima sarađuju više od 60 godina, sa Rusima i Meksikancima 50, odnosno 55 godina…

A sve ti klijenti, ističu u „Diposu“, ove godine su primetili i značajnu modernizaciju, što i nije baš svojstveno za državne firme u Srbiji.

– Slobodno mogu da kažem da smo sigurno jedno od modernijih privrednih društava na tržištu koja su u vlasništvu države. Možemo da stanemo rame uz rame sa bilo kojim privatnim preduzećem po načinu funkcionisanja, po kvalitetu obavljenog posla ali i praćenjem u korak novih tehnologija. Mi smo gotovo kompletno digitalizovali način poslovanja. Sve čime se bavimo i cela komunikacija sa klijentima, od raspoloživih nekretnina, preko procedure iznajmljivanja, do zahteva za popravke i održavanje ide digitalnim putem. Uz to sada puštamo i poslednje segmente nove DMS platforme (sistem za digitalno upravljanje dokumentima), tako da se i sve interne operacije i komunikacije prebacuju u digitalnu formu – najavljuje Krivokapić.

U „Diposu“ kažu da su se pozabavili i ranijim primedbama na nedostatak transparentnosti, zbog čega je u jednom periodu bio snažan pritisak javnosti, ali i nezavisnih državnih organa.

– Danas je naš rad potpuno otvoren, i to upravo zbog digitalizacije. Tako, na primer, svako izdavanje objekta ide preko oglasa na našem vebsajtu i sve se vidi. Zbog svega toga smo i dobili priznanja od firmi koje se bave bonitetom i, recimo, imamo tri „zlatna A“ od međunarodne kompanije „Bisnode“ – rekao je Krivokapić.

Nekretnine ne prodaju, a cena najma je tržišna

„Dipos“ je godinama u javnosti važio kao državna firma koja „rasprodaje“ ili ispod cene u najam daje vile i stanove onima koji su finansijski uticajni ili na bilo koji način bliski vlasti. Direktor Krivokapić negira da danas postoje osnove za bilo koju od tih „optužbi“.

„Diposu“ je na upravljanje Vlada Srbije dala 354 objekta, od kojih su 142 vile i kuće, 180 stanova (uključujući i 60 socijalnih stanova u kojima su izbeglice), 21 objekat služi kao poslovni prostor i 11 garaža i garažnih mesta.

– Mi ne prodajemo nekretnine, to je imovina države Srbije, samo ih iznajmljujemo. Kada sam ja došao bilo je stotinak objekata više ali nije ih „Dipos“ prodao. Kada se neka takva nekretnina prodaje, prethodno je Vlada izuzme iz našeg fonda, da republičkoj Direkciji za imovinu, koja po proceni vrednosti iz Poreske uprave obavi prodaju na aukciji. Isto tako, nekretnine ni ne kupujemo, već ih u naš fond uvrštava Vlada Srbije – objašnjava Krivokapić.

Što se tiče iznajmljivanja nekretnina, prvi čovek „Diposa“ kaže da cenu najma za svaku nekretninu određuje posebna komisija u preduzeću, posebno za svaki objekat i prema tržišnim cenama za slične objekte na tim lokacijama.

– Svaki put kad se radi novi ugovor, a oni su na pet godina, radi se i procena. Naše cene su tržišne, idu od 150 evra mesečno za socijalne stanove, do 15.000 evra koliko naplaćujemo korišćenje najvećih objekata. U poslednje dve godine podigli smo cene u proseku za dva do tri odsto – naglašava Krivokapić.

Nema više „stan na ličnu kartu“

Što se sporova tiče, novih u poslednje vreme nema, delom i zbog toga što su u „Diposu“ promenjene procedure davanja u zakup.

– Sudske sporove smo dobili u 98 odsto slučajeva ali dok spor traje, i po pet, šest godina, prihoda nema. Dešavalo se ranije da nam zakupac ne plaća komunalije, a sklopljen je takav ugovor da troškove struje, vode i slično „Dipos“ plaća komunalnim firmama. A ne možete da ga izbacite iz stana bez odluke suda i akcije izvršitelja, koja sama može da traje po dve godine. Dešavalo se i da objekat u najam dobije čak neko ko nema zaposlenje, samo na osnovu lične karte. Toga više nema i jasni su uslovi pod kojima neko može da iznajmi nekretninu iz našeg fonda. Uveli smo depozit, upotrebu administrativne zabrane kod fizičkih lica ili menice kod pravnih i više nemamo tih problema. Naplata potraživanja nam je 93 odsto. To je u našoj grani savršen rezultat – objašnjava Krivokapić.

Ne postoji „prosečna cena“

Do realne prosečne cene ovako raznolikog fonda je teško doći, tim pre što neki objekti i bukvalno „nemaju cenu“. Tako, recimo, sa Indijom postoji ugovor još iz doba SFRJ, da za objekte koji koriste njene diplomate ta države ništa ne plaća. Isti tretman ima i Srbija u Indiji.

Još jedan primer je „Ruska škola“, objekat u Beogradu koji je samo formalno u fondu Diposa po sporazumu sa Rusijom, a da firma zapravo nema nikakvog posla sa njom.

Inače, klijenti iz kategorije diplomatsko-konzularnih predstavništava u najmu imaju 52 odsto fonda nekretnina pod upravom „Diposa“.

Drugi razlog zbog kojeg bi prosečna cena bila nerealna je što „Dipos“ neke objekte ni ne može da daje u najam, a vode se u fondu. To je 11 objekata za koje se zahteva restitucija i osam koji su u sudskom sporu. Neki su u tom statusu godinama, recimo sudski spor oko objekta Diplomatskog kluba traje sedam godina iako, ističe Krivokapić, u Zakonu o restituciji jasno stoji da objekti koji su namenjeni za DKP ne mogu da budu vraćeni starim vlasnicima.

Neočekivano otporni na koronu

Prošlu godinu, period izbijanja i prvog udara pandemije, „Dipos“ je prošao mnogo bolje od očekivanja. Po preporukama Vlade Srbije s početka godine je revidiran finansijski plan, jer se očekivao pad u potražnji za nekretninama zbog korone, zaključavanja i rada od kuće. Na kraju godine ispostavilo se ne da tražnja nije pala, već da „Dipos“ praktično nije imao „s čime da radi“.

– Finansijski, premašen je i originalni plan, i to čak za tridesetak odsto a prvi put nam se desilo da na kraju godine nismo imali nijedan slobodan objekt za izdavanje. Analiza nam je pokazala da su domaća pravna i fizička lica povećala tražnju, što je pokazatelj koliko je žilava srpska ekonomija. I danas je tako i slobodna su samo tri manja stana, od ukupno 354 objekta – ističe Krivokapić.

Najbolja diplomatska kolonija u svetu

„Dipos“ sledeće godine proslavlja 60 godina postojanja, kada se uračuna i nasleđe Direkcije za upravljanje i izgradnju zgrada stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava koju je osnovao Grad Beograd 1962. godine (potom Preduzeće za iznajmljivanje nekretnina „Dipos a.d. Beograd“ od 1997.), a čiji posao su nastavili odlukom Vlade Srbije o potpunom preuzimanju 2009. godine.

– To je ozbiljna tradicija i mi smo ozbiljna organizacija, značajna ne samo zbog toga što izdajemo nekretnine diplomatama. Ne treba smetnuti s uma da smo mi praktično prvi kontakt stranaca i diplomata sa državom u kojoj će da borave narednih pet godina. Tu moramo da se pokažemo kakvi smo domaćini, šta možemo da im pružamo i olakšamo život ovde – navodi Krivokapić.

I ta gostoljubivost i visok nivo profesionalnosti su prepoznati u svetu. Sam „Dipos“, kao firma, imao je više od stotinu ambasadorskih poseta u poslednjih sedam godina. Ova godina u tom pogledu bila je posebna, jer su se u relativno kratkom periodu dogodile i dve važne posete koje se nikada ranije nisu dogodile – ambasadora SAD i ambasadora Ruske federacije.

Prilikom posete američki ambasador je rekao „da se i u Stejt dipartmentu zna da se u Beogradu nalazi jedna od najboljih diplomatskih kolonija u svetu“.