О природи, духу и мисији Галерије Матице српске пуно говори њен грб, израђен по узору на први и аутентични Матичин печатњак, који данас краси фасаду палате ове установе – кошница између два дрвета из које излећу пчеле, као симбол места у којем се сакупља „нектар српског културног наслеђа“. Испод овог амблема налазе се двери које воде у ликовни трезор најстаријег српског књижевног, културног и научног друштва, које ове године слави пуна два века од оснивања.

Галерија је изникла из Матице српске, чији јубилеј обележава великом изложбом уметничке збирке ове најстарије српске институције, као и низом других програмских догађаја. Реч је о установи културе од националног значаја, у пуном смислу речи, препознатљивој по врсној колекцији српске уметности од краја 16. века до данас. У њој се налази око 12.000 дела, међу којима и ремек-дела Теодора Крачуна, Константина Данила, Катарине Ивановић, Ђуре Јакшића, Паје Јовановића, Уроша Предића, Саве Шумановића и многих других. Историја ове колекције заправо је историја српског народа, уметности и културе, а дела која чува поуздано су сведочанство националног духа, идеала и вишегенерацијских духовних стремљења.
Како је у монографији „Понос нације“, издатој поводом 175. рођендана Галерије, навела управница др Тијана Палковљевић Бугарски, у питању је јединствена национална установа која је одувек доказивала „колико је српска култура део европског видокруга“, али је и била простор за сазнавање сопствене прошлости. Потекла је од приватне иницијативе Срба, „патриота, спремних да уложе капитал у друштво које ће чувати и неговати српски језик и културу“.

Зато има посебно место као једина републичка институција од националног значаја коју није основала држава, већ Матица српска. Од оснивања 1847. године у Пешти прошла је кроз велику трансформацију, да би 1933. била отворена за јавност у Новом Саду као музеј.
„Галерија Матице српске има посебну част и одговорност јер је проистекла из једне од најважнијих културних институција српског народа. Матица српска је током два века постојања показала изузетну способност да у сваком времену пронађе свој пут, да се прилагођава друштвеним променама, а да притом остане верна својим темељним циљевима – неговању врхунских домета српске културе, науке и књижевности. Управо захваљујући тој снази и континуитету, Матица српска и данас представља један од кључних стубова нашег културног идентитета, док Галерија кроз своју уметничку збирку чува, тумачи и представља јавности драгоцено наслеђе које је настајало захваљујући генерацијама уметника, добротвора и културних посленика“, каже Тијана Палковљевић Бугарски, која је и сама недавно обележила јубилеј – 25 година рада у овој значајној установи културе.
Значај Галерије Матице српске потврђују и посете бројних угледних гостију и државника. Некадашњи председник Југославије Јосип Броз Тито је са супругом Јованком 1969. године обишао изложбу „Савремени ликовни уметници Војводине“. Српски патријарх Павле посетио је Галерију 1990. године, поводом изложбе којом је обележено 800 година Хиландара. Галерију Матице српске је 2016. године обишао и британски краљевски пар, краљ Чарлс Трећи са супругом Камилом. Међу значајним посетиоцима издваја се и француски председник Емануел Макрон, који се 2024. године, у друштву председника Србије Александра Вучића, упознао са највреднијим делима сталне поставке.

Комплетан текст прочитајте у нашем Дипос магазину.