ЈАПАН И РЕПУБЛИКА СРБИЈА

2022. године обележава се 140 година дипломатских односа Београда и Токија. Иако не постоје писана сведочанства о првим сусретима два народа, верује се да су се они догодили још за време српске средњовековне државе под династијом Немањића.

Историја бележи да се прва званична преписка између две земље догодила 1882. године, када се Милан Обреновић, први српски краљ по ослобођењу од Турака, обратио тадашњем јапанском цару и великом реформатору Меиђију, обавештавајући га о свом крунисању. Краљ Милан у писму је поручио да су „велике европске силе, окупљене на Конгресу у Берлину, 13. јула 1878. године свечано признале независност Србије“, те да се он следствено томе и крунисао. У одговору јапанског суверена наводи се да Јапан признаје Србију као независну државу.

На тај начин формално су успостављени односи тадашње две монархије, а 1882. година званично је установљена као Година пријатељства Србије и Јапана.

Током Првог светског рата Јапански Црвени крст упућивао је материјалну помоћ Србији. Трговински споразум између две земље потписан је 1923. године, а континуитет преписке царске куће Јапана и суверене Србије одржаван је до Другог светског рата. У том периоду реализоване су три посете представника јапанске царске породице Србији.

Од послератног периода до данас бројне делегације две земље реализовале су званичне посете градећи односе пријатељства и узајамне солидарности. Политички дијалог и економска сарадња су добили на замаху, као и разноврсна финансијска, материјална и техничка помоћ коју Јапан упућује Србији и донације у области здравства, образовања и јавног саобраћаја. Од изузетног значаја је и подршка ове далеке земље у очувању српског културног, историјског и религијског наслеђа на Косову и Метохији.

Са друге стране, након Великог Тохоку земљотреса 11. марта 2011. године, Србија је по обиму донација била на самом челу великог броја земаља које су тада Јапану притекле у помоћ дубоко се саосећајући са јапанским народом.

Данас су односи Србије и Јапана традиционално добри и пријатељски уз обострани интерес за интензивирање сарадње у свим областима и јачање политичког дијалога.

Председник Републике Србије, господин Александар Вучић је 2018. године угостио тадашњег премијера Јапана Шинзоа Абеа, а годину дана касније, председница Владе Републике Србије Ана Брнабић учествовала је на церемонијама поводом устоличења цара Јапана Нарухита одржаним у Токију. Исте године тадашњи шеф дипломатије Јапана Таро Коно узвратио је посетом Републици Србији.

Јапански вртови у Србији

Београдску Ботаничку башту „Јевремовац” као и парк у srcу Врњачке Бање красе предивни јапански вртови. Уз три основна елемента – камен, вод и биљке – ови паркови одражавају лепоту природе и инсистирају на њеној јединствености и хармонији. Камен је свети објекат у Јапану. Вода је симбол океана која подсећа на сталне промене у природи, док се биљке бирају по симболици коју носе и скривају или истичу детаље камена и земље, креирајући коначни амбијент. Тако је бор према јапанској традицији симбол дуговечности и љубави, трешњино дрво вечите младости и пролећа, док су листопадни јавори симболи циклуса живота и смрти.

Занимљивости

• Први Европљани који су доспели на територију данашњег Јапана су били Португалци, 1543. године.
• Из Јапана долази чак 15 добитника Нобелове награде. Писменост је готово 100%, а већина школа не запошљава домаре и хигијеничаре. Ученици са професорима сами воде рачуна о школи и школским просторијама учећи се етици, моралу, поштовању, одговорности и једнакости.
• Највећа јапанска заједница изван Јапана је у Бразилу
• У Јапану се узгајају и четвртасте лубенице због лакшег транспорта и складиштења
• Фуђи – највиша планина и вулкан Јапана, сматра се симболом земље и налази се под УНЕСЦО заштитом. У Јапану постоји преко 100 активних вулкана и забележи се преко 1.500 земљотреса сваке године
• Хирошима је први град на свету на који је бачена атомска бомба 06. августа 1945. године, пред завршетак Другог светског рата
• Давање бакшиша сматра се непристојним у овој земљи
• Клањање је део комуникације, а наклони могу бити формални, веома формални и неформални
• Јесење посматрање месеца, или цукими, је традиционалан начин изражавања захвалности за добру жетву и наде за благодат у будућности. Цветање трешње симболизује људски живот и синоним је за почетак пролећа