РЕПУБЛИКА СРБИЈА И РЕПУБЛИКА СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА

Током историје, данашње државе Северна Македонија и Србија биле су повезане на различите начине.  Средњовековна Србија управљала је областима које данас обухвата Северна Македонија, а током заједничког живота под окриљем СФРЈ изграђене су инфраструктурне и економске везе које и данас значајно доприносе привредној размени и регионалној повезаности.

Душан Силни и Марко Краљевић

Од краја 13. века територија Северне Македоније постала је део српске краљевине. Душан Силни, српски цар током чије владавине је Србија доживела највећи процват у средњем веку, је 1346. прогласио Скопље за престоницу свог царства.

Призренски преспис Душановог законика (Извор: wикипедиа)

Чувени Душанов законик донет је на сабору властеле и црквених великодостојника одржаном 1349. године у Скопљу. Овај акт, поред прописа којима је дефинисао положај цркве и властеле, је уређивао и брачно, грађанско и кривично право и донео правила судског поступка. Због свог значаја и обухвата прописа се сматра и уставом средњовековне Србије.

Пет векова турске владавине српски народ провео је пркосећи Турцима на разне начине, а један од њих био је и мит о Марку Краљевићу, односно српском краљу Марко Мрњавчевићу. Према историјским изворима, он је владао територијом у западној Македонији, а његов престони град био је Прилеп.

Марко Краљевић и Муса Кесеџија

Марко Мрњавчевић, или Марко Краљевић, је у народном предању опеван као заштитник слабих и немоћних, правдољубив и милосрдан херој. Подигнут до висина античких јунака. У његовом лику оживљен је сан о слободи од Турака.

Куманово и Кајмакчалан

Најзначајнија битка Првог балканског рата одиграла се у Кумановској долини 23. и 24. октобра 1912. године, када је српска војска победила трупе Отоманске империје. Велика победа код Куманова била је прва српска победа у овом рату и означила је скори крај турске владавине на Балкану.

Кључна офанзива пробоја Солунског фронта била је победа на Кајамкчалану, у данашњој Северној Македонији. За Србе је, осим стратешког, она имала и велики емотивни импулс јер се тада преко његове највише коте протезала државна граница Краљевине Србије. Победа на Кајмакчалану била је и прва победа српске војске после повлачења из отаџбине.

Осматрачница са Кајмачкалана у Пионирском парку у Београду

Од камења које су на воловским колима, по лошим путевима и неповољним временским условима српски војници понели са Кајмакчалана направљен је један од најнеобичнијих споменика – осматрачница која се налази у Пионирском парку у Београду.

Вардарска Македонија интегрисана је после рата као део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1941). Након Другог светског рата наставља живот најпре као Народна, а касније Социјалистичка Република Македонија. У оквиру ове федеративне целине стандардизован је македонски језик у односу на српски и покренута убрзана индустријализација. Као самостална држава функционише од референдума одржаног 1991. године.

Савремени односи

Дипломатски односи са Северном Македонијом су успостављени у априлу 1996. године. Северна Македонија има амбасаду у Београду, а Србија има амбасаду у Скопљу, као и почасни конзулат у граду Битољу.

Скопље данас

Обе земље теже ка заједничкој будућности у оквиру Европске уније. 2019. године Србија и Македонија су постале део Отворени Балкан зоне, којом је омогућено слободно кретање радника, капитала и робе. Ова иницијатива је у сталном развоју и од је великог значаја за економски развој ових земаља укључених у процес прикључења Европској унији.  У наредном периоду, државе потписнице отвореног балкана очекују даљи развој партнерства.