РЕПУБЛИКА СРБИЈА И РЕПУБЛИКА ФРАНЦУСКА

Долина јоргована, коју је краљ Стефан Урош И засадио у част и за љубав Јелене Анжујске, може се сматрати симболом историјске српске наклоности и савезништва са Француском.

Њихов брак представљао је званичан почетак повезивања Француске и Србије, али и  историјски свеприсутног утицаја француске мисли и културе у нашој земљи.

Поред царице Јелене Душана Силног, Јелена Анжујска је најчешће осликавана жена  на српским средњовековним фрескама, што говори о изузетној наклоности коју је уживала у Србији.  Ова француска племкиња се на српском двору борила за ширење образовања и бринула о сиромашнима. Основала је прву женску школу, организовала преписивање књига које је касније поклањала. Сви су се дивили њеном образовању, чињеници да је говорила неколико страних језика, разумела се у црквено и световно. Подигла је многе цркве и манастире, од којих је најпознатији Градац на обронцима Голије, где је и сахрањена. Након смрти је проглашена за светицу.

Фреска на којој је приказана Јелена Анжујска

Јачање веза током 19. века

Веће интересовање Француске за Србију почиње у 19. веку. Најстарији сачувани документ који сведочи о односу две земље је писмо Карађорђа упућено Наполеону у време борби за ослобођење од отоманске власти.  Иако се нису нашли на истој страни због ратова које је водио Наполеон, он је 1809. године својим ратницима причао о великом војсковођи са Балкана, Карађорђу: „Лако је мени бити велики с нашом искусном војском и огромним средствима, али далеко на југу, на Балкану, постоји један војсковођа, изникао из простог сељачког народа, који је, окупивши око себе своје чобане, успео без оружја и само трешњевим топовима да потресе темеље Османлијског царства и да тако ослободи свој поробљени народ туђег јарма. Е, то је Црни Ђорђе – њему припада слава највећег војсковође”.

Карађорђе Петровић, вођа Првог српског устанка

Оснивањем Конзуларне агенције у Београду, којом је управљао Франсоа Дикло, 19. марта 1839. године званично су почели дипломатски односи Србије и Француске. Четрдесет година касније, 30. јануара 1880. године, Јован Мариновић је званично предао своја акредитивна писма председнику Републике Француске, Жилу Гревију, чиме је постао први амбасадор Србије у Паризу.

Јован Мариновић, први српски амбасадор у Паризу

,,Оно што се догађа у Србији доказује потребу за Савезним Европским Државама. Нека на месту несложних влада дођу сложни народи,“ позвао је 1876. године чувени писац Виктор Иго у тексту ,,За Србију” коментаришући дешавања из српско-турског рата.

Напредна француска мисао налазила је пут до Србије и утицала на развој српског друштва, а од средине 19. века ова земља је постала главна дестинација учених Срба који су тамо одлазили на  школовање.

Међу њима је било и неколико српских владара. Краљ Петар И Карађорђевић био је на колеџу Сент – Барт у Паризу, а затим на Војној академији. Након тога је учествовао као поручник француске војске и припадник Легије странаца и у француско-пруском рату. Он је остварио снажан утицај на развој српско-француских односа. На спомен табли постављеној у близини Јелисејских поља у Авенији Краља Петра 41 стоји натпис: „Краљ Петар Први од Србије. Сенсирски ђак, демократа, пријатељ Француске, модернизатор Србије, херој, ослободилац. У част стогодишњице његове посете Француској (1911–2011)”.

Савезници током светских ратова

Србија и Француска биле су савезнице у два светска рата. После голготе коју је српски народ прошао повлачећи се преко Албаније, француски бродови су прихватали војнике у Скадру и Драчу и превозили их до Крфа. ,,То су сељаци, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и господари својих њива. Али, дошао је рат. И, ето како су се за слободу земље ти сељаци без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, због којих сам горд што сам их водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине,”  изјавио је француски генерал Франше Д’Епере, предводник уједињене ослободилачке српско-француске војске.  Београд је данас једини град ван Француске који носи орден Легије части, а који је уручио лично овај велики војсковођа.

Франше Д’Епере, предводник уједињене ослободилачке српско-француске војске

Светла Париза одувек су привлачила и уметнике Србије, па су тако у овом граду стварали  Надежда Петровић и Паја Јовановић, а затим и Марко Челебоновић, Сава Шумановић, Милан Коњовић, Петар Лубарда и Пеђа Милосављевић.

Обележавајући 180 година дипломатских односа, председник Француске Емануел Макрон је јула 2019. године у свом говору на српском језику испред Споменика захвалности Француској на Калемегдану поручио: ,,Француска зна шта све дугује мученичкој и срдачној Србији из Великог рата, шта дугује њеним војницима погинулим како бисмо ми живели у слободи. Француска никада неће заборавити жртвовање српског народа. Француска вас воли као што сте ви волели њу.”

Овим речима председник Макрон потврдио је савремене француске интересе за јачање будућег партнерства.

Француска данас