РЕПУБЛИКА СРБИЈА И ХЕЛЕНСКА РЕПУБЛИКА

Савремена Република Грчка је поносна домовина европске демократије, филозофије, књижевности, политичке мисли, научних и математичких принципа, географије, уметности и  Олимпијских игара. Истовремено је и земља са којом Србија негује дугогодишње пријатељство и партнерство.

Грчки и српски народ први пут се на тлу Балкана сусрећу током ВИИ века. Док су се, са једне стране, борили свако за своје територије и надмоћ, са друге су вековима градили све већу и нераскидиву повезаност.

Византијско царство и српска држава 

Цивилизацијске тековине античке Грчке наставиле су да живе под окриљем Византијског царства, у синтези са римском политичком идејом и хришћанском религијом.

По доласку на Балканско полуострво, Срби су се најпре населили западно од Солуна, а после неког времена прешли су и до данас остали у његовим централним пределима. Убрзо је уследило и постепено покрштавање народа, стварање фонетског писма, ширење писмености и увођење црквенословенског језика у богослужењу, све уз помоћ Цариграда и његове патријаршије.

Примање хришћанства из Византије имало је пресудан утицај не само на верски идентитет Срба, већ и на развој културе и на ток историје нашег народа у ком је православље усмерило културни и политички развој. Хришћанство је Србима донело писменост и књижевност, али је било и уметничко надахнуће. Бројне иконе и фреске којима су украшене српске цркве и манастири израђене су под утицајем византијског стила.

Грађевински стил првих српских манастира и цркава је био такође под утицајем православне архитектуре Византије. Прве школе у Србији биле су школе у манастирима, које су похађали велики реформатори тог доба као што је био и Вук Стефановић Караџић.  Први облици данашњих здравствених установа су такође отворени при  манастирима.

Данашња Србија поникла је на територији некадашње Визаније. У XИИ веку, после грађанских ратова, великом жупану Стефану Немањи из Рашке коначно је пошло за руком да ослободи своју земљу и учини је независном. Добросуседски односи обезбеђени су женидбом његовог сина Стефана византијском принцезом.

У ово време Стефанов најмлађи син Свети Сава заједно са њим обнавља Свету српску царску лавру Хиландар, који од тада постаје српски манастир, и успева да издејствује аутокефалност српске цркве у Никеји.

Манастир Хиландар

Утицај византијске културе у српском друштву достигао свој врхунац за време краља Милутина, иако се тада српска држава све више ширила на рачун Византије.

Ипак, ни Визанија ни Србија нису успеле да се одупру снази амбициозног турског вође Мехмеда ИИ Освајача, који је освојио Цариград у априлу 1453. године. Овом приликом је свој живот изгубио и последњи византијски цар, Константин XИ Палеолог Драгаш, симбол борбе два православна народа против заједничког непријатеља и једини византијски владар српског порекла. Тако је историја 15. века одвела и грчки и српски народ у вишевековно ропство под Турцима.

Тамо далеко, где цвета лимун жут…

Први светски рат донео је Србији један од највећих егзодуса у историји – повлачење српске војске преко Албаније под притиском Немачке и Бугарске. Без довољно хране, одеће, огрева и шаторске опреме, измучени од напорног марша, српски војници искрцавали су се на грчком острву Крф, које су назвали ,,Острво спаса“.

Упркос великим губицима, Крф је постао „Србија у малом“. На једно острво преселила цела држава, организовани су сви нивои државне управе и успостављен је рад државних органа и установа. Локалне власти уступиле су зграду Националног театра Народној скупштини Краљевине Србије и у том здању одржаване су седнице српског народног представништва 1916. и 1918. године. У хотелу „Бела Венеција“ налазило се седиште српске владе. За потребе Београдске митрополије Грчка је уступила и три храма.

Српска влада на Крфу, (извор: Гмихаил ат Сербиан Wикипедиа, ЦЦ БY-СА 3.0 РС <https://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/rs/deed.en>, виа Wикимедиа Цоммонс)

Успомена и вечно сећање на ово тешко време је песма ,,Тамо далеко“. Ову емотивну родољубиву баладу испевао у част српским војницима и њиховој чежњи за далеком отаџбином Ђорђе Маринковић, музичар аматер из села Корбово код Кладова.

За овај период везује се и још једна песма која је данас симбол нераскидивих веза које постоје између становника Крфа и Срба, својеврсна химна грчко-српског пријатељства – ,,Не љути се на мене, око моје“ (“Ми Моу Тхимонис Матиа Моу”). По легенди, у тим тешким временима страдања и несреће родила се љубав између Гркиње и једног српског војника. Иако су њихова осећања била су јака, песма говори да је његова дужност да брани домовину била јача од љубави према својој драгој.

Савремени односи

У новијој историји Република Грчка и Република Србија често су стајале на истој страни, пружајући једна другој подршку у спољнополитичким питањима.

Током Другог светског рата, обе земље изашле су као победници борећи се профив фашистичких снага.  Грчки народ се 1999. године  успротивио НАТО бомбардовању организовањем демонстрација у Атини.  Данас је Грчка међу неколико чланица НАТО и ЕУ које нису признале једнострано проглашену независност Косова и Метохије. Ова земља је била уздржана приликом гласања о пријему Косова у УНЕСЦО 2015. године.

Снажно политичко партнерство две земље ојачано је и бројним економским и културним везама које се константно унапређују.