РЕПУБЛИКА СРБИЈА И РЕПУБЛИКА ИТАЛИЈА

Територија данашње Србије је у античко доба била раскрсница древних путева и мост између култура запада и истока. Од дана када је римски генерал Гај Скрибоније Курио стигао на обале Дунава и потчинио Келте и затечена племена, до 441. године када је Атила Хунски угасио римски Београд, на нашем подручју писала се историја Римског царства и тадашњег света.

Форум Романум

Римски императори рођени у данашњој Србији

Чак 16 императора Римског царства рођено је на територији данашње Србије, што је уједно и највећи број римских царева рођених ван Италије.

Први од њих био је Трајан Деције, познат као први римски цар који је погинуо у бици. Након смрти наследио га је млађи син Хостилијан. Иако је војска је за цара изабрала Требонија Гала, Гал је Хостилијану признао право на царску титулу, посинио га и поделио власт са њим.

Још један од значајних владара рођених на тлу данашње Србије био је Проб. За крај његовог живота везује се необична прича – убила га је сопствена војска јер их је натерао да копају канале по врелом летњем дану. Проб је познат је по томе што је први дозволио да се винова лоза сади ван Италије, и то на брду Главица на Фрушкој гори. Овде је настала и аутохтона сорта грожђа смедеревка.

У близини Зајечара у Феликс Ромулијани (Гамзиграду) рођен је и сахрањен римски цар Галерије. Галерије је саградио већину објеката чије остатке и данас овде можемо видети, а велелепну палату је посветио себи и својој мајци Ромули, по којој је и названа.

Највећи император позног Римског царства Константин Велики је рођен у Нишу, тадашњем Наисусу. Константин је донео Милански едикт 313. године, којим је престао прогон хришћана и подигао Нови Рим – Константинопољ. Сматра се за једну од најважнијих личности у историји Европе и хришћанства.

Споменик цару Константину

(Извор: Гернот Келлер, ЦЦ БY 3.0 <https://creativecommons.org/licenses/by/3.0>, виа Wикимедиа Цоммонс)

Римско наслеђе у Србији

Поред императора, некадашње Римско царство је иза себе оставило и рушевине градова изграђених на територији данашње Србије, као што су Сирмијум (Сремска Митровица), Виминацијум (Костолац), Феликс Ромулијана (Зајечар), Наисус (Ниш) и Сингидунум (Београд).

Сирмијум је град који је од И до ИВ века био значајан административни и економски центар провинције Панониа Сецунда. Касније је проглашен и за једну од престоница Царства. Систем путева, аквадукта и војних утврђења, остаци царске палате, терми, позоришта, хиподрома показују да је био центар читаве области и важан трговачки и транзитни центар Царства.

Недалеко од Пожаревца налазе се остаци римског Виминицијума, једног од првих војних логора на Дунаву. У време процвата, Виминицијум је био један од највећи римских градова на Балкану. Био је главно војно упориште према источној граници царства, трговачки центар, град у коме се ковао новац и престоница провинције Горње Мезије.

Археолошки локалитет Виминацијум

(Извор: Јелена96, ЦЦ БY-СА 3.0 <https://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0>, виа Wикимедиа Цоммонс)

250 км источно од Београда стоје рушевине царске резиденције Ромулијане. Град је био опасан јаким бадемима, са мноштво кула, а унутар зидина уздизали су се царска палата, велики храм, друга јавна знања и помоћне зграде. Мозаици, фреске и скупоцене скулптуре врхунац су уметности тога доба. Галерије је замислио Ромулијану по узору на Диоклецијанову палату у Сплиту. Феликс Ромулијана, Гамзиград, од 2007. године је на листи светске културне баштине УНЕСКО-а.

У предграђу античког Ниша, налазе се веома очувани остаци велелепне царске резиденције коју је изградио цар Константин.  Његово најпознатије и најотменије предграђе била је Медијана, где је Константин изградио велики комплекс са низом луксузних вила, летњиковцима, термама и другим бројним здањима.

И данашњи Београд почива на остацима некада моћног античког Сингидунума који су саградили Римљани у првом веку наше ере. Некадашње римско насеље састојало се од три одвојене целине: војног логора (данашњи Калемегдан), насеља војних ветерана (данашњи Доњи град) и цивилног насеља (између Студентског трга и Трга Републике). Кнез Михајлова улица била је централна улица, а Студентски трг Римски форум окружен термама.

Италијанска култура у загрљају српске архитектуре

У новијој историји, настављајући се на видљиве и невидљиве трагове античког Рима у Србији, савремени политички, економски и културни односи две земље бележе изузетно богату сарадњу.

У овом контексту, Друштво за изнајмљивање некретнина Дипос д.о.о. Београд са великим задовољством брине о непокретности у улици Кнеза Милоша 56, у којој је данас смештен Италијански институт за културу, институција која већ деценијама вредности италијанске културе у Србији трансформише из невидљивих у видљиве.

Сарадња између Италијанског института за културу и друштва „Дипос“ траје више од 16 година, а током бројних сусрета на највишем нивоу истакнуто је да ће обе стране наставити да унапређују изграђено партнерство.

Италиа, Буона Феста Делла Републица!