СРПСКЕ ДИПЛОМАТЕ

Мештани Колара код Смедерева поносе се великим задужбинаром Илијом Милосављевићем Коларцем, али кажу да село није изнедрило већег генерала, политичара и дипломату од Саве Грујића.

Сава Грујић је заузимао висока места у српском политичком животу, како на унутрашњем, тако и на спољашњем плану. Био је Председник Владе чак пет пута, министар војни, министар иностраних дела, посланик у Атини, Петрограду и Цариграду, дугогодишњи председник Државног савета, члан Сената и почасни члан Српске краљевске академије.

У књизи под називом ,,Генерал Сава Грујић – војник, политичар и дипломата“ аутор Божидар Јововић га описује овим речима: ,,У низу врсних, учених Срба у војничкој униформи истиче се знањем, мирноћом и сталоженошћу, али и постојаном упорношћу, генерал Сава Грујић, редовни члан Српског ученог друштва (1875) и почасни члан Српске краљевске академије (1892). Обогатио је историјску науку документарним историјским списима из времена српских ослободилачких ратова против Турске 1876-1878. године и заступао интересе своје земље на дворовима Европе, Русије и Турске. Храбар и сналажљив на бојишту, био је, исто тако, вешт политичар и дипломата, запаженог такта и неусиљене уздржаности. Помагао је свом народу на бојном пољу, у политичкој изградњи и демократском сазревању земље као и у задобијању подршке за остваривање државног интереса Србије. Иако невешт у беседништву, његови списи могу служити као пример доброг стила.”

Након завршетка Војне академије у Србији, проводи две године на војним студијама у Пруској, а затим још шест година на усавршавању у Русији. Био је међу најобразованијим и најспособнијим српским официрима тог доба.

У 39. години прелази у дипломатију и заступа Србију у Софији, Атини, Петрограду. Из дипломатије је враћен у Владу – прво као министар војни, а затим и као њен председник, са задатком да нормализује односе Србије и Русије.

Био је велики пријатељ социјалисте Светозара Марковића, са којим у Крагујевцу покреће штампање листа „Јавност“. За тадашње време био је готово невероватан подухват да активни официр краљеве војске уређује опозиционе новине које пропагирају социјалистичко-радикалске идеје. Због тога је краљ Милан чак покушао да га уклони из службе, али је процена највиших војних чиновника да је Грујић способан официр и да би за сиромашну и малу државу био превелик луксуз одрећи га се, променила његову одлуку. Под притиском јавног мњења, враћен је у војску 1875. године и постављен за начелника артиљеријске управе у Крагујевцу.

Након оставке Тихомиља Николића због неслагања са руским генералом Черњајевом, Сава Грујић је био постављен на место министра војске, на коме је остао све до 13. октобра 1878. године.

Након абдикације краља Милана био је председник владе и министар иностраних послова две радикалне владе од 7. марта 1889. до 23. фебруара 1891. године. За време његовог председавања почело је спровођење Устава из 1888. године, као и усвајање закона.
Никола Пашић га је три пута наслеђивао на месту премијера, што говори о угледу који је Грујић имао у Србији и краљевским породицама.

Да би се што повољније решило македонско питање, одређен је 1891. године за посланика у Цариграду јер је уживао велико поверење и наклоност Русије.
У пензији је био до 1897. године, када је постављен за посланика у Петрограду. Након Ивањданског атентата био је разрешен дужности. Иако је и Грујић био оптужен, није се појавио на суду, а руски цар му је тада дао високо одликовање као симбол своје подршке.

Аутор је бројних расправа из историје ратова и дипломатије.

Улица Генерала Саве Грујића данас се налази у београдском насељу Дипломатска колонија на Дедињу, у непосредној близини пословних зграда Друштва за изнајмљивање некретнина „Дипос“ д.о.о. Београд.