РЕПУБЛИКА СРБИЈА И РЕПУБЛИКА САВЕЗ МЈНАМАР

Република Савез Мјанмар, или како се претходно називао  – Бурма, је индокинеска држава са хиљадама златних пагода, богатим пиринчаним пољима, загонетним рушевинама и живописним планинским пределима и језерима.  Мјанмар се граничи с Тајландом, Лаосом, Индијом, Бангладешом и Кином. Нацију чини око 100 етничких група и више од 50 милиона становника, од којих већина носи национално одело – лунги.

Историја Мјанмара

Цивилизација у бурманској долини Иравади датира од пре 3.500 година. Њени становници су се бавили узгојем пиринча и стоке и користили су бронзано оруђе.  До деветог века група људи са севера, Бамари или Бурманци, народ тибетанског порекла, основала је моц́но Паганско краљевство (данашњи Баган). Старе градске државе уступиле су место уједињеној администрацији, која је достигла свој врхунац за време владавине краља Анаврахте, који је успешно ујединио целу Бурму до 1057.

Анаврахта се сматра и оцем данашње бурманске нације. Успешно је зауставио продор Кмерског Царства, након чега је Паган постала једна од две велике државе на подручју Индокине. Његове друштвене и религијске реформе су поставиле темељ данашње бурманске културе. Анаврахта се сматра и једним од најважнијих владара бурманске историје. Као такав је постао предмет бројних легенди, бурманског фолклора и један од омиљених ликова бурманске популарне културе.

Почетком 19. века на тло Бурме почели су да пристижу Британци из тада скоро колонизоване Индије. Прво су се населили у јужној регији, да би на крају запосели целу земљу. До 1886. године, британска Индија је анексирала Бурму. Након кратке окупације од стране Јапана током Другог светског рата, Британци су 1945. повратили Бурму. Међутим, британска владавина је била кратког века будући да је Бурма стекла независност 4. јануара 1948. Нов назив ове државе, Мјанмар, Уједињене нације усвојиле су 22. јуна 1989. године.

Званични дипломатски односи тадашње СФРЈ и Мјанмара успостављени су 19. децембра 1950. године и од тада су традиционално добри и пријатељски.

Први југословенски амбасадор у Бурми именован је 11. априла 1952. године. Мјанмар је отворио своју Амбасаду на тренутној адреси у Кнеза Милоша 72 у Београду још 1955. године.

Бурманска влада је Југославију сматрала главним узором социјалистичког пута којим су желели да иде њихова земља, а неколико високих бурманских политичара изразило је жељу да Бурму трансформише у „Југославију Азије“. И Бурма и Југославија деле многе заједничке карактеристике, међу којима су различитост етничких група и религија, и настојање одржавања политике неутралности током хладног рата. Мјанмар је гласао против пријема ткз. Косова у УНЕСКО 2015. године и није признао једнострано проглашену независност Косова и Метохије.

Енигматична дестинација на туристичкој сцени

Мјанмар је егзотична земља која је тек недавно отворила своје границе за међународне путнике који  долазе да истраже природне лепоте, историјске знаменитости и мистерије ове тајновите државе. Издвајамо неколико најзначајнијих дестинација:

Баган, који се налази 90 минута авионом северно од престонице, је Мјанмаров спектакуларни еквивалент камбоџанског Ангкора. У огромној равници налази се пар хиљада пагода. Багански храмови спадају у три најзначајнија будистичка комплекса у Јужној Азији. Кажу да је најлепши доживљај возити се балоном рано ујутру изнад целог археолошког подручја.

Инле језеро, иако не нарочито велико, чува низ ендемских врста – 20 врста пужева и девет врста риба се не могу наћи нигде другде на свету. Ово језеро је дом народа Интха, који су развили јединствен начин живљења – њихова села су изграђена у средини језера где су подигли једноставне куће од дрвета које су постављена на стубове, заједно с плутајућим вртовима.

Јангон (Рангун), које је био главни град Бурме до 2005. године. Грађевина која њиме доминира је Швегадон, златна пагода висока 98 метара. Она представља најсветију будистичку пагоду за Бурманце. Краси је више од 4.500 драгуља. Швегадон је од велике важности за будисте јер наводно садржи реликте од четири претходне реикнарнације Буде.

Занимљивости

• Назив државе значи ,,Земља златних пагода“
• Британци су ову земљу назвали Бурмом за време своје владавине која је трајала од 1824. године до 1948. године. Име је изведено од доминантне етничке групе – Бурманци
• Велика већина становништва су теравада будисти, овај правац је једина преживела од осамнаест школа раног будизма
• У Мјанмару се листови чаја ферментишу и конзумирају као храна у најомиљенијем јелу у земљи, лахпет тхохк – салати од листа чаја
• У Мјанару се верује да маска од коре дрвета коју користе деца и жене, тханака, чини кожу глатком и штити лице од сунца
• Током прославе будистичке нове године постоји обичај поливања водом, који симболизује уклањање зла из прошлости
• Локална валута је кјат
• Стандардна одећа и за мушкарце и за жене у Мјанмару је лунги, једноставно парче материјала дуго око два метра чији су крајеви зашивени тако да образују круг