На данашњи дан, 1. септембра 1961. године у Београду почела је Прва конференција Покрета несврстаних, у циљу размене ставова о међународним проблемима и идејом да се спорови између земаља решавају дијалогом и мирним путем.

Место где је све почело – Разговор индијског премијера Џавархарлала Нехруа и египатског председника Гамала Абдела Насера будно прати председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Јосип Броз Тито на Брионима 1956. године.

Иницијатор и „везивно ткиво“ је била тадашња Федеративна Народна Република Југославија, на челу са Јосипом Брозом Титом, која је својим утицајем и добрим односима са већином земаља била у прилици да омогући да се несугласице и спорови између земаља решавају мирним путем.

На првој конференцији Покрета несврстаних која је одржана у Београду присуствовали су представници 25 земаља са статусом чланица, 3 са статусом посматрача, као и представници 24 ослободилачка покрета, социјалистичких и других партија и организација.

Прва конференција Покрета несврстаних 1961. године (извор Wикипедиа)

Прва конференција је главну пажњу посветила очувању светског мира, проблемима разоружања, колонијализма и економског развоја и том приликом, након шест радних дана, усвојена су три документа: Декларација шефова држава и влада, Изјава о опасности од рата и Апел за очување светског мира.

Фокусирајући се на националне борбе за независност, искорењивање сиромаштва, економски развој и супротстављање колонијализму, империјализму и неоколонијализму, Покрет несврстаних одиграо је велику улогу у току светске историје.

1961. године у лето Хладног рата Вашингтона и Москве, Београд се спремао за важан међународни догађај. Том приликом угошћени су представници из 25 земаља. Центром и аеродромом престонице су тада преовладавале боје застава земаља са четири континента, док су стотине људи изашли да поздраве госте.

Данас, од 25 држава чланица колико их је било на почетку, Покрет несврстаних броји више од 100 земаља, а након иницијалне конференције одржане у Београду, скупови се реализују на сваке три године. Задњи је одржан 2016. на острву Маргарита. Од првобитне идеје да ће се борити против колонијализма и блоковских подела прошло је шест деценија, али се упркос ширењу на 120 држава, које представљају потребну већину за доношење одлука у Уједињеним нацијама, и у којима живи 55% светског становништва, Покрет несврстаних нема више онај стари препознатљив утицај који је имао у другој половини 20. века.

Београд данас носи успомену на овај догађај, а коме сведочи и Парк пријатељства на Новом Београду, на ушћу Саве у Дунав, који је представљао симбол блиских односа међу народима. Том приликом су гости засадили 28 стабала формирајући Алеју мира. Такође, о овом догађају сведочи и споменик посвећен Првој конференцији Покрета несврстаних.